МЕТЕОРОПАТИЈА
Према климатолошком критеријуму, подела на годишња доба (за већи део Србије) изгледа овако:
1) пролеће – од 10. марта до 25. маја (77 дана),
2) лето – од 26. маја до 11. септембра (109 дана),
3) јесен – од 12. септембра до 23. новембра (73 дана),
4) зима – од 24. новембра до 9. марта (106 дана).
Климатолошки критеријум је одређен комбиновањем кретања средњих дневних и максималних температура по месецима у години за дато подручје. Као што се из ове поделе може видети, годишња доба не трају подједнако (као што је то случај у астрономској и метеоролошкој подели), већ постоји јасна подела на два основна (лето и зима) и на два прелазна (пролеће и јесен) годишња доба. Овој подели се могу обрадовати понајвише метеоропате које не гледају на долазак пролећа/јесени са таквим одушевљењем.
Шта је заправо метеоропатија?
Израз метеоропатија потиче од грчких речи “метеорон“ (небеска појава) и „патхос“ (болест, патња) и односи се на тегобе које се јављају под утицајем климатских промена, попут промене температуре, влажности и атмосферског притиска ваздуха, као и количине дневне светлости. Углавном се ове тегобе јављају непосредно пре или после временских промена. Најосетљивији су хронични болесници, старије особе и жене средњих година. Зависно од старости, пола и општег здравственог стања и тегобе се разликују. Углавном су то умор, промене расположења, смањена концентрација, поремећаји спавања. Могу се јавити и вртоглавица, несвестица, бол на месту ожиљка или повреде, главобоље, реуматска обољења и срчане тегобе (лупање срца и промене притиска).
Одређена стања и утицај временских прилика на њих
Мигрене – главобоље које настају због скупљања или ширења крвних судова мозга. Бол је локализован углавном на једној страни главе или лица. Окидачи су разноврсни, од стреса, хране, хормонског дисбаланса до утицаја временских прлика.
Главобоље услед синуситиса – Синуситис је запаљење које у већини случајева почиње упалом коју проузрокује прехлада, алергијска реакција или напад, или нешто што иритира синусе. Јесен може утицати двојако на погоршавање симптома болести, што променом температуре, што појавом респираторних инфекција.
Артритис – Болест која се манифестује болом и укоченошћу зглобова. Нагле промене атмосферског притиска и влажности доводе до појачавања бола код пацијената са артритисом док ниске температуре појачавају укоченост. Услед пада атмосферског притиска долази до ширења течности и гасова, укључујући и синовијалну течност и ваздух унутар зглобних овојница, што може да узрокује притисак на ткиво које је под упалом или повредом, појачавајући самим тим и бол.
Астма – је болест која се карактерише отежаним дисањем услед сужавања дисајних путева и смањеном проходношћу ваздуха. Посебне проблеме ствара бронхијална астма будући да у јесен цветају корови који изазивају алергијску реакцију. Инфективно-алергијску астму каракетришу напади гушења изазвани хроничним упалним процесима бронхија и плућа. И тај тип астме се погоршава у јесен јер су респираторне инфекције учесталије.
Хипертензија (повишен крвни притисак) – заједно са другим обољењима представља фактор ризика за настанак ангине пекторис и инфаркта срца. Промене су изразите код пада атмосферског притиска и температуре.
Гастритис и чир на желуцу и дуоденуму – за оне који пате од гастритиса или упале слузокоже желуца пролеће и јесен су непријатна годишња доба. Промене спољашње температуре представљају стрес за организам, а нарочито за органе за варење. У јесен долази до повећаног лучења киселине која надражује зидове желуца, па се тегобе појачавају.
Јесења депресија – како лепи сунчани дани измичу и дан постаје краћи, код људи се често у јесен јавља промена расположења која може бити праћена апатијом, несаницом, проблемима са концентрацијом, губитком енергије и напетошћу. Један од узрока је мање сунчеве светлости, што доводи до пада нивоа серотонина. Овај хормон утиче на расположење, апетит и режим спавања. Такође мање витамина Д доводи до јесење депресије.
***преузето са сајта https://www.goodwill.rs
