ПОСТ – ПРОМЕНЕ У НАЧИНУ ИСХРАНЕ
У току поста имамо велики избор намирница од којих можемо да направимо здрав и укусан оброк. Принцип правилне исхране везано за правилан распоред оброка може нам помоћи у одржавању осећаја ситости, телесне масе и здравља.
Основу наше уобичајене, свакодневне исхране чине месо, јаја и млечни производи. У посту се ове намирнице избацују из исхране и прелази се на исхрану коју чине воће, поврће, житарице и риба. Мења се и начин припреме хране. Посна храна спремљена на води или на мало уља лакше се вари од масне, зачињене хране и многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, након оброка немају осећај ситости. Да би се надокнадио осећај ситости врло често долази до повећања уноса хлеба и тестенине и на тај начин се значајно повећава калоријски унос. Због тога често, у току поста, долази до повећања телесне масе.
Да бисмо спречили да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни. Повећаним уносом воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки доприносимо побољшању здравља тако што, уносом ових намирница, можемо да допринесемо смањењу масноћа у крви, побољшамо контролу шећера у крви, смањимо ризик од срчаних обољења и допринесемо „одмору” нашег система за варење. Иако многи пост доживљавају као здравији начин исхране, у току сâмог поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром да у исхрани нису заступљени месо и млечни производи.
У посту избор треба да буду намирнице које су хранљиве и које дају довољно енергије. У овом периоду треба повећати унос биљних протеина попут махунарки као што су пасуљ, сочиво, леблебије, затим орашастих плодова, семенки и производа као што су тофу сир, тофу намаз или сојино млеко. Уносом поврћа, као што су броколи, кељ, затим бадема, сусама обезбеђујемо одређен унос калцијума. Разноврсном и планираном исхраном, у току поста, можемо избећи и недостатак гвожђа, цинка, витамина Б12. Важно је да, у одређеној количини, у току дана уносимо махунарке, орашасте плодове, семенке сунцокрета, бундеве, ланено семе, чиа семенке, зелено лиснато поврће, орахе, бадеме, сојино или неко друго биљно млеко обогаћено калцијумом.
Не смемо заборавити ни здраве масти као што су маслиново уље, ланено уље, авокадо уз, већ поменуте, орашасте плодове и семенке. Треба избегавати заслађене напитке и предност дати води и биљним чајевима.
Да бисмо спречили осећај глади или умора, важно је планирање оброка. То значи да дан треба започети доручком који могу да чине овсена каша са мало ораха и воћа спремљена на води или биљном млеку или интегрални хлеб са намазом од авокада уз салату. Ручак треба да буде избалансиран и њега, поред пасуља или сочива, могу да чине поврће уз шампињоне и салату или рижото са тиквицама, паприком уз маслиново уље и биљне зачине. Лагана, хранљива вечера може да се састоји од салате или хумуса, интегралног хлеба и поврћа. У току дана пожељно је имати и ужине које, поред воћа, могу да чине шака орашастих плодова, биљни јогурт коме можемо додати мало воћа или енергетска плочица коју чине овсене пахуљице, урме и какао.
Као што видимо, пост доноси значајне промене у начину исхране. Код многих људи могу да се јаве недоумице око избора намирница којима ће унети све потребне хранљиве састојке. Недоумице око избора намирница, распореда оброка, да ли здравствено стање или године дозвољавају начин исхране у посту, могу да отклоне лекари Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.
Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
