МУЦАЊЕ КОД ДЕЦЕ – КАДА ЈЕ ДЕО РАЗВОЈА, А КАДА ЈЕ ПОТРЕБНО ПОТРАЖИТИ ПОМОЋ?

Муцање представља поремећај флуентности, течности говора, који се може испољавати кроз понављање гласова, слогова или речи, продужавање гласова, или кроз различите пратеће реакције напетости.

Код деце предшколског узраста може се јавити физиолошки тип муцања, који може бити развојна фаза, део интензивног развоја говорно-језичких способности. Ова фаза се објашњава тиме да је мисаони ток бржи и развијенији од способности говорног апарата да исти садржај продукује.

Важно је сагледати целокупну слику – учесталост и интензитет муцања, ситуације у којима се јавља, начин на који дете говори, као и његов емоционални доживљај сопственог говора.

Посебну пажњу треба обратити уколико дете показује изражену напетост током говора, учестале блокаде, понављања или продужавања гласова, уколико покушава да избегне говор или одређене речи, повлачи се из комуникације или показује нелагоду и страх у ситуацијама говора.

Важно је нагласити да родитељи својим реакцијама могу значајно утицати на дететово искуство комуникације. Уколико се детету створи утисак да до муцања не сме да долази, муцање само себи постаје узрок – осећај да је муцање забрањено повећава шансу да до њега долази.