КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ ТОКОМ ЛЕТЊИХ ВРУЋИНА И ТОПЛОТНИХ ТАЛАСА?

Топлотни талас је метеоролошка појава коју карактеришу температуре ваздуха изнад 32 °С у трајању од три и више узастопних дана, често праћене високом влажношћу и смањеним струјањем ваздуха.

1. Одржавајте свој дом хладним

Трудите се да ваш животни простор увек буде расхлађен. Идеално је одржавати собну температуру испод 32 °С током дана, односно испод 24 °С током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година и хроничне болеснике.

2. Расхлађујте тело и правилно се хидрирајте

Правилна хидратација: Одрасле здраве особе треба да уносе 8 до 10 чаша воде дневно. Ако се бавите физичким активностима, додајте једну до три чаше воде за сваки сат активности. Течност уносите постепено, гутљај по гутљај, и избегавајте превише хладна пића.

Старије особе и течност: Особе старије од 65 година морају често да пију воду без обзира на то да ли осећају жеђ, јер организам у старости губи способност да рационално користи воду и осећај жеђ се смањује. Контролишите боју мокраће – она треба да буде светложута, а тамна боја је знак дехидрације.

3. Правилна исхрана током лета

Избегавајте тешку, пржену, поховану, преслатку и јако зачињену храну са високим садржајем протеина.

4. Ограничите излагање топлоти и сунцу

Избегавајте критичан период: Не боравите на отвореном у најтоплијем делу дана од 10 до 17 часова. Ако морате напоље, носите лагану одећу светлих боја, заштитите главу и очи, и користите крему са заштитним фактором (30+).

Физичка активност: Избегавајте напорне физичке послове и тренинге. Ако морате да их обављате, чините то у најхладнијем делу дана, између 4 и 7 часова ујутру.

Заштита на отвореном: Када излазите, обавезно носите лагану одећу светлих боја, шешир или капу са широким ободом, наочаре за сунце и нанесите крему са заштитним фактором (30+) пола сата пре излагања (понављати на свака два сата).

5. Посебне препоруке за осетљиве групе

Старије особе и хронични болесници

Старији срчани болесници и дијабетичари се никако не смеју излагати сунцу од 10 до 17 часова.

Медицински савет и лекови: Ако болујете од хроничних болести или узимате више лекова, посаветујте се са лекаром јер неки лекови могу утицати на терморегулацију. Лекове чувајте на температури испод 25 °Ц или у фрижидеру (према упутству).

Кардиолошки пацијенти: Често мерите притисак. Ако током лета имате низак притисак, консултујте лекара пре промене дозе терапије и водите „дневник притиска”.

Особе са дијабетесом: Чешће контролишите ниво шећера у крви. Дијабетичари често имају смањен осећај бола на ногама, па не би требало да ходају боси како би избегли непримећене повреде. Правилно чувајте инсулин и трачице јер им топлота штети.

6. Помозите другима и препознајте симптоме на време

Редовно проверавајте чланове породице, пријатеље и комшије који живе сами, посебно ако су у здравственом ризику.

Ране опомене и лакши поремећаји:

Топлотни осип: Настаје због неиспаравања зноја, кожа и одећа су стално влажни. Потребно је чешће мењати чисту и суву одећу.

Топлотни едем: Отицање руку и ногу код неаклиматизованих особа. Пролази након боравка у хладном простору од једног до два дана.

Топлотна синкопа: Губитак свести услед дехидрације. Захтева да се тело особе постави у водоравни положај, да се особа расхлади и да узима воду у малим гутљајима.

Топлотни грчеви: Болни и невољни грчеви у мишићима ногу, руку или стомака (могу се јавити и 2–3 сата након рада). Неопходно је да се склоните у хлад, ослободите вишка одеће и пијете расхлађену слану воду или растворе за рехидратацију. Ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите лекарску помоћ.

Топлотно исцрпљење: Мучнина, слабост, хладна кожа, убрзано дисање. Захтева лекарску помоћ.

Топлотни удар: Најтеже стање. Тело >40 °Ц, кожа сува и врела, конфузија. Хитно звати хитну помоћ! До доласка хитне помоћи: склонити особу у хлад, скинути јој одећу, квасити јој кожу и обезбедити струјање ваздуха.

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.