ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА СВЕТСКИ ДАН ВЕГАНА
На данашњи датум, 1. новембра 1994. године први пут је обележен дан вегана. Овај избор године обележавања веганске исхране није нимало случајан. 1944, педесет година пре првог званичног дана вегана, основано је прво веганско друштво, на челу са британским активистом и борцем за права животиња Доналдом Вотсоном. Доналд Вотсон, његова жена и њихови следбеници, створили су тада целу идеологију веганизма и дефинисали сам појам и филозофију која се иза њега крије. Данас, више од пола века након оснивања првог веганског друштва, овом покрету је прикључено између 550 и 950 милиона светске популације. Веганска исхрана постаје тренд у свету, евидентно је, ако узмемо у обзир да је деведесетих година у време оснивања овог празника вегански начин исхране упражњавало пар милиона људи, док их је данас око сто пута више.
ТРИ СТВАРИ КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ О ВЕГАНСТВУ
#1 Авокадо није вегански – без обзира на то што је једна од најпопуларнијих и најздравијих намирница, авокадо није вегански производ. Вегани избегавају употребу производа који су на било који начин повезани са животињама а авокада се понекад производи уз помоћ пчела.
Пчеле опрашују велики број нашег омиљеног воћа или поврћа али понекад их нема у довољном броју да се овај процес деси на природан начин. Због тога, фармери изнамљују систем под називом ‘миграторно пчеларство’ који им омогућава опрашивање биљака на пољима у најплоднијем периоду. Вегани сматрају овај систем ‘неприродним’ и због тога не једу авокадо.
#2 Веганство није производ модерног доба – када мислите да је објављен први вегански кувар у Америци?
Одговор је 1874. године, што значи да је вегански начин исхране присутан скоро 150 година.
#3 Веганство штеди воду – да ли сте знали да је најбољи начин да уштедите воду на нашој планети да постанете веган? Потребно је 9000 воде како би се произвео 1 кг јунетине а само 60 литара воде за производњу 1 кг кромпира. Можда бисмо сви могли да размислимо о томе колико воде трошимо дневно, посредно или непосредно, када узмемо у обзир податак да 1,2 милијарде људи на нашој планети живи у подручијима где пијаћа вода није директно доступна, као последица климатксих промена.
ЗАШТО РАЗМИСЛИТИ О ВЕГАНСТВУ?
Један од разлога који може имати велики утицај, на све оне које веганство интригира и желе да испробају овакав начин исхране и живота, може бити и податак да се ризик од појаве неких болести смањује уколико сте веган. Које су то болести? Сва срчања обољења, реуматиоидни артритис, као и одређене врсте рака које су повезане са конзумирањем масти животињског порекла. Избацивањем меса из исхране, вегани чувају свој организам од антибиотика, хормона и токсина који су саставни део индустријког меса.
Вегани за кување користе здрава уља, као што је на пример маслиново, која не садрже масти животињског порекла. На тај начин они у организам уносе добре масти а елиминишу састојке који утичу на појаву ЛДЛ – лошег холестерола. Дакле, нема опасности од запушених крвних судова, срчаног или можданог удара итд.
Како вегани уносе мање калоричну храну у свој организам него што то чине они који редовно једу месо, њихов индекс телесне масе је аутоматски мањи, што значи да је скоро па немогуће да имају вишак килограма. Управо због тога сви они који имају повећан ризик од појаве дијабетеса типа 2, треба да размисле о веганској дијети макар на 30 дана.
За крај, уживајмо сви заједно у дану без животињског меса и прославимо га ширећи свест о важности здраве исхране.
