ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА
Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.
Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице. Према статистичким подацима представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих.
Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. У просеку сваке године се региструје 400.000 новооболелих особа, од којих је више од 2/3 узраста до 14 година.
У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 до 1,0% свих новооболелих особа у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку 350 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је више од две трећине новооболеле деце (70,0%) узраста до 15 година. Три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме, чине најчешће малигне болести у детињству. Ове три групе малигних обољења чине више од половине (54,2%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемије и лимфоми, а од солидних тумора – тумори мозга. У просеку сваке године 40 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести половина умрле деце (50,1%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година чак у више од 2/3 случајева су леукемије, тумори мозга и лимфоми. У узрасту од 15 до 19 година, у структури умирања код више од половине најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга.
Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом је Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставило циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%.
У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце, у следеће три године спроводиће се кампања у циљу покретања шире друштвене заједнице, кроз заједничке акције, а које ће бити усмерене на рану дијагностику рака, на одговарајући медицински третман и лечење без бола и патње, као и на доступност одговарајућих лекова. Кампања и целовити приступ дијагостици и лечењу допринеће да се удвоструче стопе излечења.
У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” се са мрежом окружних института и завода за јавно здравље од почетка активно укључио у обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља.
