Алкохолизам младих
(Ауторски текст Милорада Недељковића објављен у часопису Пхармамедица)
У последњих неколико година скоро да је постало нормално да је сваки излазак младих, прослава рођендана или положеног испита пропраћен великим количинама алкохола. Тренд конзумације алкохола код младих стално је у порасту, а на то указују и многобројна истраживања како у свету тако и код нас. Према последњим истраживањима Европске комисије сваки пети становник Европске уније стар између 15 и 24 године редовно и прекомерно пије алкохол. У Србији, према истраживању Института за заштиту здравља ,,Батут” око 50 одсто младих повремено пије алкохолна пића, 20 одсто се повремено опија, а њих седам одсто редовно пије. Истраживања Института ,,Батут” показују да се у просеку прво пијанство у Србији доживљава са 13,5 година, а најкасније у 20. години живота. Знаци зависности просечно се јављају око 21,5 година, док на лечење млади долазе између 25 и 27 године. У Београду, од укупног броја лечених алкохоличара, скоро половину чине млади од 30 година.
Алкохолизам младих
У нашим крајевима први контакт са алкохолом дешава се још у раној младости. Није реткост да родитељи деци од 7-8 година понуде пену од пива, мало црног вина ради ,,боље крвне слике” или понуде гутљај-два ракије ,,јер се ваља” на славама и рођенданима. Не прихвати ли дете конзумацију или изрази негодовање због непријатног мириса, укуса или ако не жели да пије, често му се одрасли смеју, или га чак критикују. Нажалост, родитељи нису свесни чињенице да се зависност од алкохола брже развија уколико је до првог контакта са алкохолом дошло раније. Неретко се пијење алкохола подржава и касније у тинејџерком добу па се често на прво пијанство сина реагује речима ,,браво, сине, сад си постао човек.”
Алкохолизам младих има одређене специфичности у поређењу са алкохолизмом одраслих. Код великог броја младих готово свако пијење је прекомерно, праћено опијањем и екцесима у понашању. Често се забаве и изласци организују искључиво због тога. Викенд опијања, која су постала правило, организују се често у парковима, школским двориштима, паркиралиштима трговачких центара и у близини ноћних клубова. Опијања почињу касно увече и трају целе ноћи. Пијење младих се најчешће одвија по такмичарском типу, што значи да се такмиче ко може више да издржи да попије. У последње време све је популарније комбиновање више врста алкохолних пића или комбиновање алкохола и других психоактивних супстанци.
Претерана и честа употреба алкохола изазива озбиљне последице на психичко и физичко здравље младих. Млада особа која има проблем са алкохолом често може бити раздражљива, нервозна, склона необјашњивим променама расположења, тузи и безвољности. Прекомерно пијење алкохола често је повезано са агресивним и насилничким понашањем, упуштањем у ризичне сексуалне односе као и разним криминалним радњама (крађе, туче, и сл.). Алкохол је такође чести узрок страдања младих у саобраћајним незгодама. Са друге стране, вишегодишње прекомерно конзумирање алкохола, може да створи значајна оштећења организма. Најчешће се јављају оштећења јетре, желуца, панкреаса, срца и крвних судова као и оштећења нервног система.
Различити су узроци које млади наводе као разлог пијења, па тако наводе да их алкохол опушта (,,лакше се забавим, луђи сам”), да пију из досаде (,,тако безвезе немам разлога, пијем из досаде”) или због уверења да сви пију (,,шта вам је па сви у школи пију, па ја бих био нула да не пијем”). Често као разлог пијења наводе и да им алкохол помаже да лакше склапају пријатељства (,,ако не попијем, ћутљив сам у друштву, поготово ако је ново”) или да би лакше пришли супротном полу (,,док не попијем, ма нема шансе да приђем девојци”). Понекад пију да би ,,разбили” трему или да би лакше поднели родитељске критике (,,кад попијем, ја их и не чујем, све ми је смешно”).
Пијење алкохола код младих не мора увек да резултира зависношћу. Зависност долази најчешче тек после десетак година прекомерног и учесталог пијења. Због тога је важно да се на алкохолизам код младих благовремено реагује и помоћи им да реше своје проблеме. Младе људе треба охрабривати и подржавати да упражњавају активности у којима ће бити више атрактивних и корисних садржаја који ће задовољити њихову знатижељу, интересе и развојне потребе, омогућивши им тако да сами доносе правилне одлуке и изборе.