„СЕНЗОРНА ИНТЕГРАЦИЈА“ У РАЗВОЈНОМ САВЕТОВАЛИШТУ
Дана 28.12.2019. године од 11:00 часова у просторијама Развојног саветовалишта Дома здравља у Нишу психолог саветовалишта одржаће радионицу на тему „Сензорна интеграција“.
Сензорна интеграција је неуро-биолошки процес примања и обраде информација које у мозак долазе из наших чула: вида, слуха, мириса, укуса, додира или кретања. Омогућава нашем мозгу да све примљене информације из околине обради и организује нпр. да одвоји битне од небитних, како бисмо на адекватан начин могли да одговоримо на њих неком сврсисходном активношћу нпр.да се крећемо, учимо…
Велики број деце доживљава тешкоће у процесуирању и интеграцији сензорних информација. У општој популацији деце предшколског узраста 5-15% њих показује тешкоће у сензорној интеграцији.
Уобичајени симптоми укључују:
• избегавање нечега што изгледа неуредно;
• избегавање одређене одеће због њихове структуре;
• прекомерну осетљивост на мирис, звук или друге стимулације;
• одбијање одређене хране због њене текстуре или мириса.
Симптоми у понашању деце:
• преосетљивост/недовољна осетљивост на додир, призоре, звукове, кретање, укус, мирис;
• изражена растресеност, проблем усмеравања пажње на задатак и одржавање на задатку;
• необично висок/низак ниво активности;
• искључивање и повлачење у себе;
• бурна, несразмерна реакција на захтевне ситуације и непознато окружење;
• импулсивност и слаба или никаква смаоконтрола;
• тешко прелажење са једне активности на другу;
• крутост или непопустљивост;
• неспретност или немарност;
• нелагодност у групним ситацијама;
• кашњење у развоју говора;
• дужи и интензивнији напади беса.
Конкретан и јединствен начин дијагностике тј. процене не постоји, али постоје развијени упитници и скале процене. Након процене окупациони терапеут приступа изради индивидуалног сензорног профила детета. Сам третман зависи од индивидуалних потреба детета и назива се сензорна интеграција.
Деца уче кроз игру, окупациони терапеут успоставља позитиван однос са дететом, да би успоставио лагодност и поверење и утврдио шта дете воли, а шта не, које су му јаке и слабе стране.
Тачно одговарајући изазов подразумева ни превише, ни премало стимулације за дете. Циљ је активно учествовање у функционалној активности.
ЖИВОТ ЈЕ МУЛТИСЕНЗОРНИ ДОГАЂАЈ!
