Како изгледа напад панике
Напад панике спада у анксиозне поремећаје. Основни разлог због кога је напад панике у савременим психопатолошким класификацијама убројан у анксиозни поремећај је у томе што је он привидно необјашњив особи који га доживљава. Дакле, панични атак се може схватити као афект анксиозности.
Анксиозност се може презентовати великим бројем симптома, а различити људи реагују различитим симптомима. За многе људе, довољно је да потпуно почну да заобилазе шта год да им смета – то може довести до тога да цео живот постане структуиран око избегавања посебних ситуација или објеката.
Понекад, такве се ситуације не могу избећи – године неодлажења зубару могу проузроковати тешка оштећења зуба и потребу за хитним лечењем, или сусрет који се не може избећи – када је особа с фобијским поремећајем присиљена ући у такву ситуацију јавља се осећај страха, након чега често наступа напад панике.
Напад панике је снажна изненадна тескоба коју карактерише мешавина телесних и психичких симптома. Изазива их изненадна навала хормона адреналина кад се човек осети нечим угрожен. Следи реакција по принципу „нападни или бежи“ – организам жели побећи или се супроставити ономе што га угрожава. Због адреналина, у паници се убрзава рад срца, особа не може да дође до даха, слабије види, дланови јој се зноје, тело дрхти, јавља се мучнина и вртоглавица и навала крви у лице. Људи често помисле да ће се онесвестити, доживети срчани удар, „полудети“ или умрети. Симптоми се стишају већ за неколико минута, али се напади могу поновити неколико пута у кратком року па се погођеном чини да се ради о једном дугом нападу. Код неких особа су панични напади чести, код других се јављају само једном или два пута у животу. Има пацијената који склоност претворе у хронично стање. Код таквих особа свако брже куцање срца може покренути низ симптома тескобе, а затим и напад панике. Они брзо стекну навику да страхују од следећег напада па се повлаче у себе и изолују од свакодневних активности. Жене су два пута склоније од мушкараца али још није разјашњено зашто.
Особа која пати само од напада панике психички је потпуно уравнотежена (клинички гледано), али врло често пати од неописивог и субјективног страха да ће полудети, направити испад, почети урлати или плакати. Понекад се и догоди да особа заплаче, видљиво паничи или тражи да јој неко помогне.
Прва помоћ и лечење
Особе које имају напад панике, морају да науче да помогну саме себи, односно да науче да контролишу напад. Психотерапеут би требао указати како се носити с нападима панике, а најуспешније методе су познавање степена напада панике и деловање у раним фазама. Како су напади панике ‘у глави’, важно је не допустити страху да поприми огромне димензије, дакле страх и осећај надолазеће опасности треба знати ‘девалвирати’, тј. умањити у самом почетку. Нужна су и сазнања о томе да телесни симптоми нису опасни, односно, без обзира на субјективни осећај, да не воде у срчани удар, лудило или било што слично.
Није лоше ни изразити љутњу, било гласно, било тихо, самом себи рећи ‘доста’ или ‘прекини’, и у току ове ситуације бодрити се позитивним мислима. Одлично функционише ношење гумице око руке, јер бол коју ствара ударање гумице одвраћа пажњу од панике. Сваки облик одвраћања пажње је ефикасан. Нападима панике, ако се ипак појаве, не треба се опирати. Научити посматрати властито стање уз свест да ће паника проћи једна је од кључних вештина у контроли напада.
Лечење је доста сложено. Прво је потребна органска обрада. То је важно зато да би се искључила нека органска болест и ради умирења пацијента како би пацијент увидео да се не ради о телесној него о психичкој болести. У психијатријском лечењу дају се лекови најчешће (антидепресиви и анксиолитици) уз когнитивно-бихевиоралну терапију. Током лечења веома је важна жеља пацијента да живи нормалним животом без оганичења, као и дисциплина и стрпљивост у лечењу.
(https://www.stetoskop.info/hitna-stanja/napad-panike-i-panicni-poremecaj)
