Исхрана деце школског узраста
Раст и развој детета су резултат генетских фактора, али и других фактора на које можемо да утичемо, од којих је најважнија исхрана. Правилна исхрана је основна база доброг здравља детета и подразумева правилан и разноврстан избор намирница, која садржи све хранљиве и заштитне састојке и оптималан дневни унос енергије. Правилним уносом хранљивих састојка тело одржава виталност, активност и отпорност на болести.
Неправилна исхрана и гојазност код деце
Резултати систематских прегледа ученика основних и средњих школа у последњих неколико година показују да је све већи број деце гојазне или неухрањене, а све мањи број нормално ухрањене.
Разлог је исхрана базирана на брзој храни, белом и лиснатом пециву, чипсу, разним грицкалицама, газираном пићу, слаткишима, недовољна физичка активност и нередовни оброци. Таква неправина исхрана доводи код деце до појаве гојазности, дијабетеса, високог притиска, до повећања масноћа у крви, деформитета кичме, анемије, недостатка калцијума, рахитиса и неотпорности организма.
Известан број деце болује од ментално условљених поремећаја исхране, анорексије (одбијање хране) и булимије (претерано узимање хране и намерно повраћање), што би родитељи требали да препознају и не игноришу проблем.
Приоритетне намирнице у исхрани школске деце:
Из групе житарица и прозвода од житарица предност дати хлебу и пециву од црног и полубелог брашна са додатком мекиња, интегралном пиринчу, муслију, корн флексу, проји и паленти. Млеко, киселомлечни производи и млад сир треба да буду заступљени свакодневно у исхрани деце. Киселомлечни производи се могу користити и у комбинацији са свежим воћем као воћни јогурт. Ова група намирница је богата беланчевинама и главни извор калцијума.
Из групе меса, риба и јаја, препоручују се немасне младе врсте меса: јунеће, пилеће и ћуреће бело и морске рибе које имају предност над месним прерађевинама (виршле, саламе, паштете, итд). Поврће и воће треба јести свакодневно, пре свега у свежем стању, јер су богат извор биљних влакана, витамина и минерала. Мале су калоријске вредности, а велике су хранљиве вредности.
Дневно треба најмање уносити намирнице из група масти и шећера. Масти треба да се обезбеђују из разноврсно хладно цеђених уља, која треба да се користе као додатак салати или јелу на крају термичке припреме. Слаткише треба свести на најмању могућу меру и не куповати их деци. На тај начин ће се спречити навикавање деце да уживају у слаткишима. Нису само бомбоне, чоколаде, кекс … једини дезерти. Једнако слатки, а здрави могу да буду, на пример сутлијаш од интегралног пиринча, воћна салата, шејк од банане, корн флекс са какао млеком, мусли са сувим воћем и млеком, воћни јогурт, палачинке од интегралног брашна, воћни колач, итд. Од напитака предност имају густи, мутни сокови без додатка шећера и свеже цеђени сокови са којима треба бити умерен, а газиране и вештачки обојене напитке избацити из употребе.
Правилна исхрана деце – навика коју стичу у породици
Родитељи морају да имају на уму да деца опонашају одрасле у свему, па и у начину исхране. Навике које се стекну у породици најчешће се одржавају током целог живота, како при избору намирница, тако и у начину припреме. Уколико родитељи имају лоше навике у исхрани или не воле неке намирнице, и деца ће то прихватити. Тако, на пример, дете које одраста у породици где се не једе црни хлеб, или где се не спрема спанаћ, тешко да ће касније пожелети да проба њихов укус. Зато децу треба навићи на што разноврсније намирнице да би се навикли на њихов укус.
Деца школског узраста треба да имају пет оброка дневно, подељена у три главна (доручак, ручак, вечера) и две ужине. Оброке треба узимати увек у истом ритму, на три до четири сата. Доручак је изузетно важан оброк и не треба га прескакати. Деца, која не доручкују, имају слабију концентрацију и резултате од деце која доручкују.
Здрава ужина – здраво дете
Најлакше је дати новац детету да купи ужину, што јесте брзо решење, али није добро ни здраво за дете. У већини случајева новац за ужину деца потроше на грицкалице и газиране напитке. Воће замене слаткишима, а главно јело хамбургером, хот-догом, погачицама, чипсом, палачинком са еурокремом, а млеко и воћни сок замене газираним соком. Са нутриционистичке тачке гледишта оваква ужина је микс масти, шећера, кофеина, вештачких адитива, велике калоријске вредности, а мале храњиве вредности.
Најбоље решење је да деца носе припремљен оброк од куће. При спремању ужине треба послушати жељу деце и и спремити им оно што воле да једу. Укусан, а здрав сендвич се прави брзо, од интегралне кифле намазане маслацем, камада сира или шунке, листа купуса или зелене салате, парчета паприке или парадајза. Уз сендвич треба спремити сок или јогурт и неко воће. Уместо шунке и сира може пилеће месо или туњевина. Можете направити егзотичне тортиља- сендвиче, које ће дете обожавати. Тортиља се филује немасним сирним намазом (уместо мајонеза), ситно исецканом пилетином (припремљеном на електричном роштиљу), уз додатак салате по жељи.