Полно преносиве болести

Полно преносиве болести се убрајају међу најчешће инфективне болести у свету. То су обољења која се преносе, пре свега, али не искључиво, сексуалним контактом.

Сваки незаштићен сексуални контакт са инфицираном особом може довести до преношења инфекције.
Како се преносе полно преносиве болести?

Микроорганизми – изазивачи полно преносивих болести се преносе путем:

• семене течности,
• вагиналне течности,
• као и путем крви.

Бактерије и вируси који изазивају полно преносиве болести продиру у организам првенствено кроз слузокожу:

• вагине,
• уретре,
• ануса
• и усне дупље

Сексуални контакт јесте главни и најчешћи, али не и једини начин преношења полно преносивих инфекција.

Неке  инфекције, попут вируса ХИВ-а (узрочник АИДС-а), сифилиса и гонореје се могу пренети са мајке на бебу током периода трудноће, током порођаја или дојења.
Узрочници инфекције

Узрочници полно преносивих болести могу бити бактерије, вируси, гљивице, паразити и протозое.

Најчешћи узрочници полно преносивих инфекција су:

• Уреаплазме – Уреапласма парвум и Уреапласма уреалyтицум
• Цхламидиа трацхоматис
• Микоплазме – Мyцолпласма хоминис и Мyцолпласма гениталиум
• Неиссериа гоноррхоеае (гонокок) – узрочник гонореје (трипер,капавац)
• Трепонема паллидум – узрочник сифилиса
• ХПВ (Хумани папилома вирус) – чест узрочник рака грлића материце и кондилома (гениталних брадавица)
• Херпес симплеџ вируси – ХСВ 1 и ХСВ 2

  Савремена медицина је омогућила да се данас већина ових инфекција врло успешно лечи.
  Полно преносиве болести симптоми

  Велики број људи није ни свестан чињенице да има неку полно преносиву болест.

  Често, особа може истовремено имати више полно преносивих болести и самим тим, истовремено их преносити свом сексуалном партнеру.

  Многа од ових обољења су асимптоматска, односно, особа јесте инфицирана, али нема никаквих знакова и симптома болести.

  Инфекција може бити праћена и неспецифичним, благим симптомима на које се најчешће не обрати пажња, али се и у тим случајевима може пренети партнеру.
  Колики је период инкубације од ризичног контакта до испољавања симптома?

  Инкубација, односно, период од сексуално ризичног контакта до појаве симптома обољења је различит, зависно од узрочника, од 3-7 дана до неколико месеци.

  Симптоми полно преносивих инфекција се некада могу развити месецима, па чак и годинама након момента инфицирања. Из овог разлога, постоји велики ризик да особа која није свесна да је инфицирана, практиковањем незаштићених односа, инфицира своје сексуалне партнере или уколико се ради о особама женског пола, да током трудноће дође до инфицирања плода.

  Због свих горе наведених разлога, правовремено тестирање и рана дијагноза су од круцијалне важности за спречавање ширења инфекције и спречавање појаве компликација које могу значајно угрозити здравље.
  Када се обратити лекару?
  Рани симптоми полно преносивих болести

  Било који од следећих симптома знак да је потребно да се обратите Вашем лекару:

• Свраб, црвенило или осип у пределу гениталија
• осећај блажег или јачег пецкања приликом мокрења
• нелагодност или бол при мокрењу
• нелагодност или бол при сексуалном односу
• крварење приликом мокрења и полног односа
• појачана вагинална секеција уз секрет специфичног мириса и/или боје – код жена
• гнојни исцедак из уретре (мокраћне цеви) – код мушкараца
• тамна мокраћа непријатног мириса
• промене на кожи и слузокожи гениталне регије у виду раница, брадавица или пликова
• појава кожних промена у виду раница, брадавица или пликова у регији ректума
• појава кожних промена у виду раница, брадавица или пликова у усној дупљи

  Наведени симптоми, чак и када постоји само један од њих, не могу нестати сами од себе.

  Неопходно је лабораторијским тестовима утврдити која је инфекција у питању, како би се спровела адекватна терапија и спречило даље ширење инфекције на унутрашње органе, што може оставити трајне последице по здравље.
  Каснији симптоми полно преносивих болести

  Каснији симптоми полних инфекција се могу појавити месецима или чак годинама од тренутка када је дошло до инфекције. Услед нелечене инфекције, јављају се:

• осип, црвенило, или ранице било где на телу
• дуготрајна и упорна упала гениталија, која не реагује на терапију
• врло непријатан бол при полном односу
• црвенило, оток и бол у тестисима
• болови и грчеви у пределу трбуха
• смањена способност зачећа
• немогућност зачећа
• ризик за спонтане побачаје
• неуролошки поремећаји – отежана способност памћења, анксиозност (сифилис)
• кардиоваскуларни проблеми (сифилис)
• карцином – цервикални и анални карцином (ХПВ)

  Које су компликације прате полно преносиве болести?

  Правовремена дијагностика и адекватна терапија може спречити многе компликације полно преносивих болести. Неке од могућих компликација су:

• упала јајника
• упала бешике
• неплодност
• ванматерична трудноћа
• превремен порођај
• оштећење плода
• карцином грлића материце
• рак ануса
• упала зглобова
• упала ока
• појава хроничних инфекција

  Како се поставља дијагноза полно преносивих болести?

  Код сумње на полно преносиву инфекцију, дијагноза се поставља на основу резултата лабораторијског тестирања:

• узорка вагиналног и цервикалног бриса – код жена
• узорка уретралног бриса – код мушкараца
• анализма из крви – оба пола
• узорка првог јутарњег урина – оба пола