Здрави стиловима живота и ментално здравље адолесцента
Дана 16.11.2022. у Уметничкој школи у Нишу држана су предавања ученицима ђачког парламента о Здравим стиловима живота и менталном здрављу адолесцента.
“ ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ СВАКОГ АДОЛЕСЦЕНТА?
Важне навике менталног здравља које укључују суочавање, отпор и добро расуђивање, помажу адолесцентима да постигну свеукупну добробит и створе позицију за позитивно ментално здравље у одраслом добу. Промене распложења су честе током адолесценције. Међутим, један од пет адолесцената у једном тренутку свог живота има озбиљан поремећај менталног здравља, као што су депресија и/или анксиозни поремећај. Пријатељи и породица могу увек да прате упозоравајуће знакове менталних поремећаја и позову или укажу на помоћ. Ефективни третмани постоје и могу укључивати комбинацију психотерапије или лекова, или једног или другог. Међутим, нека истраживања показују да мање од половине адолесцената са менталним проблемима добија било какав третман.
Као што смо већ написали, већина адолесцената има позитивно ментално здравље, али, сваки пети адолесцент има менталних проблема у неком тренутку свог живота. Ти проблеми менталног здравља често (не и нужно) почињу рано у животу, у ствари, половина проблема свих менталних здравља почиње са 14 година. Добра ствар је да промовисање позитивног менталног здравља и бриге о менталном здрављу могу да спрече да неки проблеми почну. На пример за младе људе који већ имају проблеме, рана интеревенција и лечење могу помоћи у смањењу утицаја поремећаја на њихове животе“
„Ментално здравље и благостање
Друга деценија живота је период убрзаног личног развоја. Физичке, емоционалне и друштвене промене, посебно ако је дете изложено сиромаштву или насиљу, могу учинити адолесценте осетљивим на проблеме повезане са менталним здрављем. Ментално здравље адолесцената може утицати на друштвене односе, учење и ангажовање у школи, на њихову способност да брину о себи и другима и на доношење позитивних животних одлука.
Тешки проблеми такође могу довести до различитих штетних исхода, попут злоупотребе алкохола и дрога, ниског нивоа самопоштовања, здравствених проблема, самоповређивања и самоубиства. Лоше ментално здравље има негативан утицај на живот адолесцената и може довести до друштвене искључености, кршења њихових људских права и немогућности да се уклопе у друштво, да зарађују за живот и остваре своје потенцијале. „
„ПРОЦЕНЕ: СЗО ДА ЋЕ ДО 2020. 70% БОЛЕСТИ БИТИ ПОВЕЗАНО СА НАЧИНОМ ЖИВОТА, ГДЕ СЕ КАО НАЈВАЖНИЈИ ФАКТОРИ НАВОДЕ:
Физичка неактивност
Неуравнотежена и неправилна исхрана
Пушење
Злоупотреба алкохола“
