УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА НА АДОЛЕСЦЕНТЕ И ТИНЕЈЏЕРЕ
Коришћење друштвених медија је једна од најчешћих активности данашње деце и адолесцената. Друштвене мреже у Србији су једна од најчешћих разбибрига на интернету. Анкета коју је спровео портал Адриаталк показала је да чак 99% испитаника има налог на Фејсбуку, а затим следе Јутјуб са 93%, Твитер са 77% , Инстаграм 66%. Ту су још и Снапчхат, Тумблр, Пинтерест, Линкедин.
Данас ове мреже младима нуде простор за забаву и комуникацију и експоненцијално су порасле у последњих неколико година. Из тог разлога, важно је да родитељи постану свесни природе сајтова друштвених медија, с обзиром на то да нису сви они здрава средина за децу и адолесценте.
Утицај друштвених медија на адолесценте и тинејџере од посебног је значаја, не само зато што је ова група деце развојно угрожена, већ и зато што су међу најбројнијим корисницима друштвених мрежа. Према извештају Коммон Сенсе Медиа, 75 одсто тинејџера у Америци тренутно има профиле на друштвеним мрежама, од чега 68 процената користе Фејсбук као њихов главни алат за друштвене мреже.
Дакле, велики део социјалног и емоционалног развоја ове генерације се дешава док су на Интернету и на мобилним телефонима.
ПРЕДНОСТИ ДЕЦЕ И АДОЛЕСЦЕНТА КОЈИ КОРИСТЕ СОЦИЈАЛНЕ МЕДИЈЕ
Социјализација и комуникација
Сајтови друштвених медија дозвољавају тинејџерима да изврше онлине многе задатке који су им важни ван мреже:
– повезани су са пријатељима и породицом, стварају нова пријатељства, размењују слике и идеје.
– имају могућности за ангажовање у заједници кроз прикупљање новца за добротворне сврхе и волонтирање за локалне догађаје,
– могу унапредити индивидуалну и колективну креативност кроз развој и дељење уметничких и музичких садржаја;
– пружају могућност за раст идеја од креирања блогова, подкаста, видео снимака и игара;
– мреже су место за неговање сопственог идентитета и јединствених социјалних вештина.
РИЗИЦИ МЛАДИХ КОЈИ КОРИСТЕ СОЦИЈАЛНИМ МЕДИЈИМА
Коришћење социјалних медија постаје ризик за адолесценте чешће него што већина одраслих схвата. Поред сајбер злостављања о коме смо у више наврата писали, поменућемо и нове облике злоупотреба на друштвеним медијима.
Секстинг
Секстинг се може дефинисати као „слање, пријем или прослеђивање сексуално експлицитних порука, фотографија или слика путем мобилног телефона, рачунара или других дигиталних уређаја. Многе од ових слика брзо се дистрибуирају путем мобилних телефона или Интернета. Ова појава се јавља код популације тинејџера; недавно истраживање је открило да је 20% тинејџера послало или објавило голе фотографије или видео снимке о себи.
„Фејсбук депресија“
Дефинисана као емоционални поремећај који се развија када тинејџери проводе доста времена на сајтовима друштвених медија. Недавне студије показале су да су поређења главни узрочник депресије; студија је показала да упоредно поређење (у поређењу са инфериорним) има вероватноћу да изазове депресију као упоређивање (у поређењу са људима боље од себе). Међутим, постоје контрадикторни извјештаји. Друга студија показала је да нас Фејсбук чини срећнијим и повећава друштвено поверење и ангажман међу корисницима. Ове студије показују да ефекат друштвене мреже на добробит зависи од тога како се користе друштвене мреже – да ли да се корисници повежу или упореде.
Утицај реклама на куповину
Многе друштвене мреже приказују све више реклама, као што су рекламни огласи, огласи понашања (огласи који циљају људе на основу њиховог понашања на вебу) и огласе засноване на демографији (огласи који циљају људе на основу одређеног фактора као што је старост , пол, образовање, брачни статус и др.) који утичу не само на тенденције куповине преадолесцената и адолесцената, већ и на њихове ставове о томе шта је нормално. Посебно је важно да родитељи буду свесни реклама и њиховог утицаја на понашање, јер су уобичајене на сајтовима друштвених медија и раде тако што прикупљају информације о особи која користи локацију и потом усмерава профил тог лица како би утицала на одлуке о куповини. Такви снажни утицаји почињу чим деца почну да иду онлине и објављују. Важно је едуковати родитеље, децу и адолесценте о овој пракси тако да деца могу да се развију у медијске писмене потрошаче и схвате како рекламе могу лако манипулисати њима.
