СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РЕУМАТОДНОГ АРТРИТИСА – 12 ОКТОБАР

Од неког облика хроничног реуматизма у Србији болује око милион и по људи, или свака 4 особа, а 60 хиљада има тешки запаљенски облик.
Жене су пријемчивије, јер се код њих реуматоидни артритис јавља 3 пута чешће, а нарочито између 40 и 60 године. Кад зглобови зашкрипе и укоче се, једина жеља нам је да се вратимо на старо, али код остеоартритиса и реуматоидног артритиса, два најчешћа облика артритиса, повратка на старо нема. Ипак, раним препознавањем и почетком лечења, те болести могу да се зауставе или успоре и да се успешно контролишу. Прави узрок за обе болести још није познат, али читав низ узрока се сматра потенцијално провоцирајућим, а значајна је и генетска склоност.
Остеоартритис или артроза је дегенеративна болест до које долази услед трошења хрскавице, делом због година, делом због оптерећења. Настају промене у хрскавици, а касније и на костима, што резултира болом и укоченошћу у зглобовима (јутарња укоченост), а понекад и отоком. Све то може да проузрокује функционална оштећења једног или више зглобова. Карактеристично је да болест споро напредује и може дуго да буде „нема“. С друге стране, реуматоидни артритис је системска (аутоимуна) упална реуматска болест и за разлику од остеоартритиса који претежно погађа „праве“ зглобове, захвата и зглобове и ванзглобне структуре, а може да захвати и цео организам. Реуматоидни артритис има лошију прогнозу и исход и много захтевније лечење. Остеоартритис се чешће јавља међу популацијом старијом од 60 година, док се реуматоидни артритис јавља већ између 20. и 40. године. Али, обе болести не штеде ни сасвим младе, па се облик јувенилног артритиса обично јавља већ пре 4 године живота – претежно код девојчица, и после 8 године – претежно код дечака. Реуматоидни артритис скраћује просечно трајање живота за 7 у мушком и за 3 године у женском делу становништва. Смртност ових болесника је двоструко већа него у здравом становништву, а основни узроци су: рана атеросклероза, мождани и срчани удар. Реуматоидни артритис почиње обостраним отоком и болом најчешће малих зглобова (шака или стопала), док артроза обично почне на великим, носећим зглобовима: кука, колена или лакта, који су током рада оптерећени. Код артрозе су симптоми обично постепени и присутни само на месту захваћеног зглоба. Код реуматоидног артритиса могу да почну бурно и захвате цео организам, што се испољава и у клиничкој слици као умор, губљење тежине, општа слабост, а јавља се и тзв. анемија хроничних болести. Ерозија и деструкција ткива, која почиње у зглобу, касније доводи до све већег разарања хрскавице и костију с тешким деформитетима до губљења комплетне функције захваћеног зглоба. Иако и у јако развијеној артрози могу да настану промене које доводе до тешког укочења у зглобу и функционалног дефицита, ипак реуматоидни артритис чешће доводи до инвалидитета.
Потенцијално провоцирајуће узроке је могуће избећи, и од раног узраста детета примењивати одређене препоруке у својој породици, поготово када је познато да постоји породична склоност обољевања од ових болести. Потребна је правилна исхрана, исхрана која чува кости; физичка активност такође од раног узраста да би се формирао и одржавао правилан положај/држање тела; затим живот без дуванског дима – фактора ризика који погодује развоју болести, јер утиче на слабљење костију. Утицај посла и околине је веома значајан, као што су значајни емоционални и социјални статус особе, пошто значајно утичу на развој и прогнозу болести. Када се болест развије мировање није лек, већ је обавезна физичка активност и свакодневно вежбање, строго индивидуално одређени, али сада су саставни део лечења а не превенције болести!
***преузето са сајта http://www.zjzs.org.rs