„ПРОМЕНЕ ТОКОМ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ“
Адолесценција је период када се дете облачи у одраслу особу. Да бисмо је разумели и лакше препознали потребно је да знате које промене она носи са собом.
Прва битна промена је физичка или познатија као пубертет. Адолесцентно доба почиње пубертетом, који представља период бурних биолошких промена и највидљивији је знак почетка адолесценције. Пубертет означава све физичке промене које се дешавају код особе која прелази из детињства у одрасло доба. Просечни узраст у коме почиње је 10 година за девојчице и 12 за дечаке али је веома индивидуално код сваког детета. Код девојчица траје нешто дуже од 18 месеци до 6 година док је код дечака од 2 до 5 година. Физичке промене које су очигледне у овом периоду су узроковане полним хормонима. И код дечака и код девојчица продукцијом полних хормона долази до наглог раста и добијања на тежини у овом периоду живота. Биолошки посматрано, пубертет се односи на период када особа постаје способна за сексуалну репродукцију. Код дечака се у пубертету јаваља нагли раст тестиса као и појава пубичне маљавости а касније долази до појаве длака на лицу и телу а глас постаје дубљи. Овај период прате унутрашње промене које се односе на продукцију и ејакулацију сперме. Код девојчица је први знак сексуалне одлике у пубертету назнака појаве дојки као и пубична маљавост. Унутрашње промене се односе на сазревање целокупног репродуктивног система. Прва менструација се јавља обично касније, најчешће око 12. године.
Друга промена је когнитивна. Мишљење се мења од конкретног до апстрактног и то адолесценту даје потпуно нове могућности менталних операција. Њихово мишљење постаје напредније, делотворније и сложеније. Адолесцент постаје способнији да мисли о ономе што је могуће а не само о ономе што је стварно, што значи да могу да мисле хипотетички. Све више може да размишља о апстрактним идејама што значи да тако лакше схвата загонетке, метафоре, аналогије и сл. Има све већу способност да мисли о међуљудским односима, политици, филозофији, религији и сл. У овом периоду особу све више заокупља процес мишљења – метакогниција, где резултат тога може бити наглашена интроспекција (опажа своје психичке процесе). Потенцијално негативан продукт ове фазе може бити егоцентризам – заокупљеност собом. Само мишљење постаје све више мултидимензионално, без задржавања само на једној области. И оно што је велика разлика у начину мишљења у односу на детињство, адолесценти ствари чешће схватају као релативне а не као апсолутне, преиспиутују намере других и не прихватају апсолутну истину.
У трећу групу промена спадају емоционалне промене. Адолесценцију карактерису бројне емоционалне промене које карактеришу измењен начин доживљавања себе и све већа способност да се функционише независно. Само интелектуално сазревање и промене у начину мишљења доводе до тога да адолесцент почиње себе да доживљава на другачији и сложенији начин. Када су били деца адолесценти су себе описивали реалтивно једноставно док сада, у адолесценцији, себе описују много сложеније и апстрактније. Како њихово опажање себе постаје све апстрактније то они постају заинтересованији за сопствену личност и своје понашање. Током овог периода адолесцент испољава значајне и брзе промене расположења. Промена тела, начина мишљења, односа са другима узнемирава адолесцента који их често доживљава као застрашујуће. Емоциона нестабилност (узрокована свим све наведеним промена и додатно појачаном хормонском активношћу) део је одрастања и адолесцентних збивања. Код адолесцената је депресија веома честа и то често као последица неког губитка, развода и сл. Најважнији губитак у животу адолесцената јесте промена односа са родитељима, али узрок нерасположења могу бити и односи са друговима. Више о емоционалним променама у овом добу живота можете прочитати овде
Социјалне промене се огледају у значају све већег броја вршњака. Током овог периода однос са друштвом се мења по значају и структури. Време које адолесцент проводи са вршњацима је све дуже него раније. Дружење је сада у све већим вршњачким групама а школа више служи да унутар њене социјалне хијерархије адолесцент лоцира себи пријатеља. Утицај вршњака је све снажнији у овом периоду и то може бити често и негативно када адолесцент почиње да чини ствари које нису социјално прихватљиве. Током овог периода се појачава потреба за интимношћу где поверавање пријатељима постаје веома значајно. Једна од значајних социјалних промена у адолесценцији јесте појава романтичних и сексуалних односа. Код већине адолесцената прво сексуално искуство спада у категорију „аутоеротског понашања“ које доживаљавају сами и у које спадају еротксе фантазије и маструбација.
Као последња промена која прати адолесценцију јесте промена у понашању особе. Разни изазови у овом периоду живота наводе адолесцента да експеринатише и са новим облицима понашања. То екпсериментисање резултира и појавом ризичнијих облика понашања која представљају норамалан део адолесцентног доба. Та понашања су у слузби адолесценту да обликује свој идентитет, испроба нове способности доношења одлука, развије реалну процену себе, стекне вршњачко прихватање и поштовање. Међутим, неки ризици представљају велику опасност по адолесценте и зато је увек потребна контрола, вођење и усмеравање од стране родитеља. Одређени негативни облици понашања често уводе адолесцента у проблематично понасање као што је злоупотреба алкохола, нежељена трудноћа, преносиве болести, школски неупех или напуштање школе, криминал, деликванција и сл.“
(https://www.decijapsihologija.rs/adolescenti/promene-tokom-adolescencije/)
