ХИВ инфекција и АИДС – најчешћа питања и одговори
Шта је ХИВ?
ХИВ је скраћеница за вирус хумане имунодефицијенције, лентивирус из групе ретро-вируса. ХИВ за најчешћу мету напада има веома битне делове имунолошког система – ЦД4+ Т ћелије. Овај вирус доводи директно и индиректно до пада у производњи ЦД4+ Т ћелија и до њиховог крајњег уништења. ЦД4+ Т ћелије су главни покретачи одбрамбреног система и када је производња ових ћелија равна нули, имунолошки систем скоро да и не функционише. ХИВ такође и директно напада органе као што су бубрези, срце и мозак, што доводи до прекида рада бубрега, кардиомиопатије и енцефалопатије.
Овим вирусом могу се заразити само људи и он се преноси искључиво међу људима. ХИВ се не преноси са људи на животиње или биљке и обрнуто, нити путем предмета, храном, водом, ваздухом, односно уобичајеним социјалним контактима међу људима.
Шта је АИДС?
АИДС или сида су скраћенице настале слагањем почетних слова пуног назива болести на енглеском (Ацqуиред Иммунодефициенцy Сyндроме) или француском језику (Сyндроме де л’иммунодéфициенце Ацqуисе), а у преводу на српски значе: синдром стеченог губитка имунитета. АИДС је крајњи, узнапредовали стадијум инфекције узроковане ХИВ-ом. Настаје услед оштећења одбрамбеног система организма који проузрокује ХИВ. Стечени губитак способности имунолошке одбране значи да је неки узрочник онемогућио имуно-лошки систем да се ефикасно брани и да савлада инфекцију узроковану бројним микробиолошким агенсима (бактерије, вируси, паразити и сл.), који код здравих људи не доводе до испољавања обољења. Ово обољење се карактерише појавом једне или више опортунистичких инфекција или малигних болести (нпр. капоши сарком, карцином грлића материце, лимфом) и других тешких клиничких стања повезаних са ХИВ-ом, које се без специфичног лечења завршава смрћу.
Која је разлика између ХИВ инфекције и АИДС-а?
Особа која има ХИВ инфекцију (ХИВ позитивна особа) инфицирана је ХИВ-ом, може годинама да нема никакве симптоме или знаке болести, најчешће се осећа сасвим добро, а обзиром да може годинама бити без икаквих знакова обољења, епидемиолошки гледано, овај период представља „најопаснији” период за даље преношење вируса, јер се инфицирана особа осећа сасвим „здраво” и најчешће није свесна да је инфицирана.
Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције и тек када се појаве клиничке манифестације, када крене клиничка слика болести кажемо да је особа оболела од АИДС-а или сиде. Време од уласка ХИВ-а у организам до дијагностиковања клинички манифестне болести (АИДС) се обично креће у распону од 10 до 15 година (у просеку око 7 година), али понекада период без симптома и знакова узнапредовале ХИВ инфекције (тзв. латентни период) може бити дужи (20 и више година) или краћи (мање од годину дана од инфицирања, тј. од тренутка уласка ХИВ у организам).
Шта је саветовање и тестирање на ХИВ?
– Саветовање и тестирање на ХИВ је поверљиво, анонимно, бесплатно и није потребна здравствена књижица, односно упут од лекара.
– Тестирање на ХИВ треба да буде добровољно тј. да сâма особа одлучи да жели да се тестира након поверљивог саветовања са стручном особом.
– Тестирање на ХИВ није болно и не одузима много времена, а резултати се добијају брзо.
– Свако тестирање на ХИВ треба да буде праћено саветовањем, односно поверљивим разговором са стручном особом, пре и после тестирања у циљу пружања тачних и стручних информација потребних особи да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна ризично понашање које је практиковано у ближој или даљој прошлости или које се и даље упражњава, те да исто промени у циљу спречавања инфицирања ХИВ-ом.
– Саветовање и тестирање на ХИВ треба да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца.
Која је корист од тестирања на ХИВ?
Једино тестирањем узока крви на ХИВ се може утврдити да ли је особа инфицирана ХИВ-ом, ниједан други начин то не омогућује.
Познавање сопственог ХИВ статуса има две значајне предности:
– Ако сте сазнали да сте инфицирани ХИВ-ом, односно ако сте ХИВ позитивни на потврдном тесту, можете предузети кораке пре него што се појаве симптоми и знаци болести, односно имати приступ лечењу, као и приступ бројним другим услугама (помоћ, нега и подршка), чиме ћете продужити свој живот и спречити појаву здравствених компликација дуги низ година.
– Ако знате да сте инфицирани ХИВ-ом, можете предузети мере за спречавање прено-шења ХИВ-а другима (сексуалним партнерима, својој беби током трудноће, порођаја или дојења).
Када урадити тест на ХИВ?
Антитела која тестирањем „тражимо” у крви да би се утврдило да ли је неко инфициран ХИВ-ом се не појављују сат, два или дан након инфекције. Најчешће се могу открити тек након шест до десет недеља од тренутка последњег ризика (то је тзв. „период прозора”). Пре истека овог времена може се десити да резултати теста на ХИВ буду негативни, иако је особа инфицирана и може пренети ХИВ другој особи.
За откривање специфичних антитела у крви најчешће се користи основни ЕЛИСА тест. Када је ЕЛИСА тест из два узорка крви позитиван, као потврдни тест користи се специфичнији тест за откривање различитих категорија антитела (најчешће Њестерн Блот) или присуства вируса у организму (ПЦР тест).
Ако су резултати теста били негативни на ХИВ последњи пут када сте тестирани, можете бити сигурни да сте још увек негативани, односно да нисте инфицирани ХИВ-а ако нисте били потенцијално изложени ХИВ-у од последњег теста. Ако сте сексуално активни, наставите да предузмате мере да бисте спречили инфицирање ХИВ-ом, односно користите кондоме на правилан начин сваки пут када имате секс.
КОНТАКТИ: Где се може саветовати и тестирати на ХИВ у нашој земљи?
Градски завод за јавно здравље Београд, Булевар Деспота Стефана 54а, ИВ спрат, соба 72, 011/32 300 38, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за здравствену заштиту студената Београд*, ул. Крунска 57 (улаз из ул. Браће Недић бр 28), 011/243 21 92, сваког радног дана од 8:30 до 15:30 часова (*за све грађане)
Завод за јавно здравље Ваљево, Владике Николаја 5, И спрат, соба 27, 014/236 731, сваког радног дана од 11 до 13 часова
Завод за јавно здравље Врање, Јована Јанковића Лунге 1, приземље, соба 1, 017/42 22 96, локал 111, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље „Тимок” Зајечар, Сремска 13, анекс зграде, соба 22, 019/422 477, локал 120, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Зрењанин, Др Емила Гаврила 15, Центар за контролу и превенцију болести, 023/566 345, локал 121, 133 и 138, сваког радног дана од 7 до 14 часова
Завод за јавно здравље Кикинда, Краља Петра Првог 70, Одељење за контролу и превенцију болести, 0230/421 102, локал 107, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Приштина, Косовска Митровица, Анри Динана бб, ИИ спрат, соба 43, 028/498 281, локал 116, сваког радног дана од 8:00 до 13:00 часова
Институт за јавно здравље Крагујевац, Николе Пашића 1, улаз из дворишта, 034/504 534, понедељак, уторак, четвртак, петак од 7 до 14, среда од 11 до 18 часова
Завод за јавно здравље Краљево, привремена адреса Југ Богданова 112 (зграда бившег АТД-а), И спрат, соба 21, 036/392 336, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Крушевац, Војводе Путника 2, 037/438 794, 037/422 951, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Лесковац, Максима Ковачевића 11, ИИ спрат, собе 12 и 15, 016/241 724, сваког радног дана од 8 до 15 часова
Институт за јавно здравље Ниш, Бул. др Зорана Ђинђића 50, приземље, соба 37, 018/453 95 39, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад, Футошка 121, Други спрат, соба 54, соба 69, 021/489 78 40, 021/489 78 39, сваког радног дана од 7 до 14 часова.
Завод за јавно здравље Нови Пазар, Генерала Живковића 1, соба 11, 020/385 871, локал 111, петком од 10 до 12 часова
Завод за јавно здравље Панчево, Вука Караџића 8, 013/310 466, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Пирот, Кеј бб, И спрат, соба 206, 010/ 343 994, локал 122, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Пожаревац, Јована Шербановића 14, И спрат, соба 13, 012/531-628, сваког радног дана од 7:00 до 13:00 часова
Завод за јавно здравље Сомбор, Војвођанска 47, приземље (улаз са Војвођанске улице), 025/416 505, сваког радног дана од 7 до 11 часова
Завод за јавно здравље Сремска Митровица, улица Стари шор 47, ИИ спрат, соба 46, 022/618 691, сваког радног дана од 7 до 14 часова
Завод за јавно здравље Суботица, Змај Јовина 30, И спрат, соба Б26, 024/571 197, сваког радног дана од 8 до 13 часова
Завод за јавно здравље Ћуприја „Поморавље”, ул. Миодрага Новаковића бр. 78, 035/8470 559, локал 119, сваког радног дана од 8 до 14 часова
Завод за јавно здравље Ужице, ул. др Веселина Маринковића бр. 4, приземље, соба 84, 031/563 150, локал 137, сваког радног дана од 7:30 до 15 часова
Завод за јавно здравље Чачак (простор у оквиру Дома здравља), Веселина Миликића 9, приземље, соба 28, 032/310 365, средом од 15 до 17 часова
Завод за јавно здравље Шабац, Јована Цвијића 1, соба 5, 015/ 343 605, локал 113, сваког радног дана од 8:00 до14:00 часова
Како све може да се пренесе ХИВ и шта све представља ризик за преношење ХИВ-а?
Пренос вируса дешава се само уколико оштећена кожа или служокожа (унутар ректума, вагине, на месту изласка мокраћне цеви из пениса и у устима) дође у контакт са зараженим телесним течностима, и то: крвљу, гениталним секретима (сперма, пресемена течност, ректална и вагинална течност) или путем мајчиног млека уколико инфицирана мајка доји своје дете.
Основни ризици за пренос ХИВ инфекције су:
– сексуални контакт (анални, вагинални или орални) без кондома, при чему значајно највећи ризик носи анални сексуални однос без кондома, а тек потом следи вагинални сексуални однос са инфицираном особом, док орални секс носи најмањи ризик;
– контакт оштећене коже са зараженом крвљу (најчешће употребом коришћеног прибора за убризгавање дроге, а ређе дељењем пробора за личну хигијену (четкица за зубе, бријач итд.) и употребом коришћеног прибора током тетоваже, пирсинга или акунпунктуре);
– са мајке инфициране ХИВ-ом на бебу током трудноће, порођаја и дојења.
Поред тога, ризик за пренос ХИВ инфекције представљају:
– сексуални односи са већим бројем партнера/рки или присуство друге сексуално преносиве инфекције повећавају ризик од инфицирања сексуалним путем;
– повреда оштрим предметом контаминираним крвљу особе инфициране ХИВ-ом, као што је нпр. убод на иглу, представља ризик углавном за здравствене раднике;
– орални секс – када се уста користе ради стимулације пениса, вагине или ануса (феллатио, цуннилингус, римминг), при чему су контакт уста са пенисом током оралног секса и ејакулирање сперме у уста ризичнији од других врста оралног секса;
– контакт неинтактне (оштећене) коже, рана или слузокоже са крвљу зараженом ХИВ -ом или телесних течности контаминираних зараженом крвљу је врло редак начин преношења ХИВ-а;
– дубок пољубац (пољубац са отвореним устима) са особом која је инфицирана ХИВ -ом је изузетно редак начин преношења ХИВ-а, и то само ако особа инфицирана ХИВ-ом има ранице или крварење из десни и ако дође до размене крви између две особе, јер се ХИВ не преноси преко пљувачке.
Да ли могу да се инфицирам ХИВ-ом преко трансфузије крви или крвних деривата?
Преношење преко трансфузије крви или крвних деривата скоро да је онемогућено, јер се у нашој земљи од 1987. године врши обавезна контрола свих добровољних давалаца крви, крвних деривата, ткива и органа на ХИВ. Међутим, ако неко у „пероду прозора” добровољно дâ крв, постоји ризик да се ХИВ пренесе на примаоца трансфузије крви.
Изузетно је хумано добровољно дати крв, али то није место за проверавање ХИВ статуса.
Како се ХИВ не може пренети?
ХИВ се не преноси са инфициране особе на другу особу:
– путем ваздуха (нпр. кашљањем, кијањем, руковањем, грљењем, љубљењем и другим уобичајеним контактима)
– боравком или радом у истој просторији, додиривањем предмета (нпр. телефона, компјутера, новца и сл.)
– коришћењем јавних тоалета, базена
– употребом истог прибора за јело, пешкира, постељине
– уједом комараца и других инсекататоком уобичајене неге болесника инфицираног ХИВ-ом
– пљувачком, сузама или знојем који није помешан са крвљу ХИВ позитивне особе.
Колико дуго ХИВ преживљава ван тела?
ХИВ не може да преживи дуго изван људског тела (нпр. на површини тела, предмета и сл.), и не може да се размножава изван људског организма.
Како се може смањити ризик од преношења ХИВ-а путем секса?
– Користите кондоме правилно и сваки пут када имате сексуални однос
– Останите верни у вези са незараженим и једнако верним сексуалним партнером без упражњавања других облика ризичног понашања.
Колико су кондоми ефикасни у спречавању ХИВ инфекције?
Када се правилно користе током сваког сексуалног односа, кондоми су високо поуздано средство за спречавање ХИВ инфекције, као и других полно преносвих инфекција, код жена и мушкараца. Међутим, осим апстиненције (уздржавање од сексуалних односа) ниједна заштитна метода није 100% ефикасна.
Извор: Бассиони Стаменић Ф, Барош С, Чакић З и остали. Живети са ХИВ-ом. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Београд; 2006.
Шта је женски кондом?
Женски кондом је једини женски контрацептивни метод који представља баријеру уласку узрочника кроз генитални систем који се тренутно тешко може наћи на нашем тржишту. Женски кондом је јака, мека, транспарентана полиуретански заштита која се умеће у вагину пре сексуалног односа. Он прати потпуно линије вагине и пружа заштиту од трудноће и полно преносивих инфекција, укључујући и ХИВ инфекцију, када се користи правилно при сваком сексуалном односу.
„Сексуалне играчке” и ХИВ
„Сексуалне играчке” се могу користити за сексуално задовољавање једне или више особа и како се на њима могу задржати инфективни генитални секрети преко њих се може пренети ХИВ, али само уколико се непосредно користе током сексуалног односа.
Да ли постоји лек за елиминацију ХИВ-а из организма?
Тренутно не постоји лек који би довео до елиминације ХИВ-а из организма. Међутим, благовременим дијагностиковањем ХИВ инфекције и укључивањем на антиретровирусну терапију (у раном стадијуму ХИВ инфекције док још није значајно нарушен имунолошки систем), и уз редовно доживотно узимање прописане антиретровирусне терапије, имунолошко напредовање ХИВ инфекције се може значајно успорити, односно може се спречити оболевање и умирање од АИДС-а. Данас је ХИВ инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и продуктивно живети, уколико се правовременим и доследним лечењем контролише умножавање ХИВ-а.
Да ли постоји ефикасна вакцина против ХИВ-а?
Још увек не постоји делотворна вакцина против ХИВ-а. Бројни досадашњи покушаји добијања ефективне вакцине нису дали позитивне резултате.
Специфичност структуре ХИВ-а, начин репликације (умножавања) и мењање његове структуре приликом сваког умножавања представљају главну препреку у проналажењу ефикасне вакцине за превенцију ХИВ инфекције.
Да ли обрезивање мушкараца спречавања преношења ХИВ-а?
Обрезивања мушкараца смањује ризик од преноса ХИВ-а сексуланим путем за око 60%. Од 2007. године WХО и УНАИДС су препоручили добровољно медицинско обрезивање мушкараца као додатну стратегију за превенцију ХИВ инфекције у земљама са високом учесталости ХИВ инфекције (учесталост ХИВ инфекције већа од 1% међу становништвом, нпр. у неким афричким земљама) и малим бројем обрезаних мушкараца.
Једнократна медицинска интервенција као што је обрезивање мушкараца пружа доживотну делимичну заштиту од ХИВ-а, као и других полно преносивих инфекција. Ову интервенцију увек треба посматрати као део свеобухватног пакета мера које се спроводе у циљу спречавања преношења ХИВ-а и никада не би требало да замени друге признате методе превенције, као што су употреба кондома од стране особа оба пола.
Који су стадијуми ХИВ инфекције?
Када се особе инфициране ХИВ-ом не лече, обично ће напредовати кроз три стадијума инфекције. Лекови за лечење ХИВ инфекције, познати као антиретровирусна терапија (АРТ), помажу особама инфицираним ХИВ-ом у свим фазама инфекције, ако се узимају свакодневно на прописан начин. Лечење може да успори или спречи напредовање из једне фазе у другу. Такође, успешно лечење може драматично смањити шансе за преношење ХИВ-а неком другоме.
Фаза 1: Акутна ХИВ инфекција
У времену од 2 до 4 недеље након инфекције ХИВ-ом, људи могу развити болест сличну грипу, која може да траје неколико недеља. Ово је природни одговор организма на инфекцију. У фази акутне ХИВ инфекције у крви се налази велика количина вируса и особе су у овом стадијуму врло заразне. С друге стране, особе са акутном ХИВ инфекцијом често нису свесне да су инфициране, јер се не морају осећати болеснима одмах по уласку вируса у организам или касније. Да би се дијагностиковала акутна инфекција, потребно је урадити антитело/антиген тест четврте генерације или тест за детекцију нуклеинске киселине вируса.
Фаза 2: Клиничка латенција (неактивност ХИВ-а или мировање)
Овај период се понекада назива асимптоматска ХИВ инфекција или хронична ХИВ инфекција. Током ове фазе, ХИВ је и даље активан, али умножава се на веома ниском нивоу. Особе не морају имати ниједан симптом, нити знак болести у том периоду. За особе које се не узимају лекове за контролу ХИВ-а, овај период може трајати деценију или дуже, али код неких особа овај период може и краће трајати. Особе које узимају лекове за контролу ХИВ-а (антиретовирусна терапија – АРТ) на прописан начин сваког дана могу бити у овој фази и неколико деценија. Важно је имати на уму да људи и даље могу пренети ХИВ на друге особе у овој фази, иако особе које су на АРТ-у и имају стабилан одговор на терапију, односно имају веома низак ниво вируса у крви, имају много мање шансе да пренесу ХИВ другим особама него особе које немају одговарајућу контролу умножавања вируса. На крају ове фазе концентрација вируса у крви почиње да расте, док број ЦД4 + ћелија почиње да опада и јављају се симптоми уз пораст броја вирусних копија у организму и особа прелази у трећу, терминалну фазу.
Фаза 3: синдром стечене имунодефицијенције (АИДС или сида)
АИДС је последњи, најтежи клинички манифестан стадијум ХИВ инфекције. Људи са АИДС-ом имају толико оштећен имунолошки систем да развијају све већи број озбиљних болести, које се називају опортунистичке болести.
Без лечења, људи са АИДС-ом обично преживе око 3 године. Уобичајени симптоми АИДС-а укључују дрхтавицу, грозницу, знојење, оток лимфних жлезда, слабост и губитак тежине. АИДС се дијагностикује када број ЦД4 + ћелија падне испод 200 ћелија/мм крви или ако се развију одређене опортунистичке болести или тумори. Особе оболеле од АИДС-а могу имати високу концентрацију вируса у крви и могу бити веома заразане.
Шта је синдром, а шта је симптом?
Синдром представља скуп симптома и знакова обољења, који се код ХИВ инфекције јављају због губитка имунолошке одбране организма. Овај скуп симптома и знакова обољења не мора да се испољава увек у пуном обиму. У неким случајевима испољава се само један (на пример слабљење тј. губитак на телесној тежини), а у неким случајевима више њих (запаљење плућа, губитак на тежини, оток лимфних жлезда, појава тумора на кожи и унутрашњим органима и други).
Да ли улазак ХИВ-а у организам изазива неке видљиве симптоме?
Улазак ХИВ-а у организам најчешће не изазива неке видљиве промене. Међутим, код око 10% до 20% инфицираних, две до шест недеља након инфекције могу се запазити неспецифични знаци обољења који у многоме подсећају на болест звану инфективна мононуклеоза. Региструје се повећање телесне температуре удружено са повећањем површних лимфних жлезда, запаљењем ждрела, боловима у мишићима и осипом по кожи, који може да личи на осип који се виђа код малих богиња (морбилоформни осип). У том периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ.
Шта може убрзати појаву клиничких симптома?
Нездрав начин живота, неспавање, нередовна и неадекватна исхрана, стресови, постојање других инфекција или болести (пре свега полно преносивих инфекција) могу веома убрзати појаву клиничких симптома.
Који су најчешћи симптоми којима почиње клинички манифестна ХИВ инфекција?
Повећање лимфних жлезда је испољено у вратном, и то нарочито на задњем делу врата и пазушном пределу. Ово стање може потрајати више месеци када почињу тзв. конституционални симптоми болести који се карактеришу губитком телесне тежине више од 10% од нормале, повећањем телесне температуре преко 38 степени Ц, која траје више од месец дана, пролив који траје континуирано или са прекидом више од месец дана, гљивична инфекција уста и ждрела, херпес на уснама или гениталијама који дуго траје и поново се јавља.
Све ово је праћено, по правилу, са смањеним бројем црвених крвних ћелија (еритроцити), крвних плочица (тромбоцити), белих крвних ћелија (леукоцити), повећањем концентрације протеина и то посебно имуноглобулина у крви, као и смањењем броја ЦД4+Т лимфоцита у крви. Јављају се промене на периферном нервном систему као и на централном нервном систему, које могу понекада довести до тешких поремећаја са губитком могућности оријентације итд.
Шта су опортунистичке инфекције?
Опортунистичке инфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће изазване „најбаналнијим” микроорганизмима. Микроорганизми који изазивају опортунистичке инфекције, по правилу не изазивају обољења код здравих особа. Ту спадају инфекције са протозоама, које изазивају највећи проценат смртних исхода код особа које су инфициране ХИВ-ом, затим обољења изазвана проузроковачем туберкулозе, као и нетипичним микобактеријама или тешким гљивичним инфекцијама. У овом стади-јуму јављају се и тумори и то пре свега Капоши сарком, који може поред коже да захвати и унутрашње органе, као и тумори Б лимфоцита (тзв. Б лимфоми), који се најчешће развијају у мозгу и представљају најчешћи узрок смрти код особа инфицираних ХИВ код којих су се развили.
Шта је „период прозора”?
Временски период од момента када се догодила инфекција, тј. од уласка вируса у организам, до дана када се тестовима могу открити антитела на ХИВ назива се „период прозора”. У том периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ. Она се најчешће могу доказати тек 4 до 8 недеља након инфекције.
Да ли је особа у „периоду прозора” потенцијално инфективна?
У овом периоду који се због тог „немог интервала” и назива „период прозора”, постоји инфекција, инфицирана особа је врло заразна и способна да пренесе ХИВ другој особи, а уобичајено тестирање не открива присуство антитела специфичних за ХИВ.
Шта је сероконверзија?
Из стадијума примарне инфекције прелази се у стадијум асимптоматске сероконверзије, када се могу доказати антитела на ХИВ (изузев у оном кратком „периоду прозора” од пар недеља), али не постоје никакви знаци који би указивали да је особа инфицирана са ХИВ-ом.
Сероконверзија заправо значи продуковање и појављивање антитела у крви. Овај стадијум може да траје годинама и он представља, епидемиолошки гледано, „најопаснији” период за даље преношење вируса, јер се инфицирана особа осећа сасвим „здраво” и, најчешће, није свесна да је инфицирана.
Шта је асимптоматски период?
Период који траје од почетка инфекције (од када је вирус ушао у организам) до када се појаве први симптоми болести назива се асимптоматски период (некада се он звао период инкубације, што се за ХИВ инфекцију показало као неадекватан термин).
Да ли постоји веза између ХИВ-а и других полно преносивих инфекција?
Да. Присуство других сексуално преносивих инфекција или клинички манифестне болести (ППИ) може да повећа ризик од добијања и ширења инфекције узроковане ХИВ-ом.Ако сте ХИВ негативни, али имате неку ППИ, имате барем 2 до 5 пута већи ризик да се инфицирате ХИВ-ом ако имате незаштићен секс са неким ко је инфициран ХИВ-ом. Постоје два начина како ППИ могу повећати вероватноћу инфицирања ХИВ-ом. Ако ППИ узрокује иритацију коже (нпр. код сифилиса, херпеса или хуманог папилома вируса), напрслине или ранице то може олакшати улазак ХИВ-а у организам током сексуалног контакта. Чак и полне болести које не узрокују оштећења или отворене ране (нпр. хламидијаза, гонореја, трихомонијаза) могу повећати ризик од изазивања упале, која пак повећава број ћелија које могу да послуже као циљне ћелије за које се везује ХИВ.Ако сте инфицирани ХИВ-ом и притом инфицирани и другим узрочником/цима ППИ, имате 3 до 5 пута већу шансу у односу на друге особе инфициране ХИВ-ом да пренесете ХИВ путем сексуалног контакта, јер постоји повећана концентрација ХИВ-у сперми и другим гениталним излучевинама особа инфицираних ХИВ-ом које су такође инфициране са другим узрочницима ППИ.
Стога, сексуално активним особама, а посебно геј и бисексуалним мушкарцима, препоручује се тестирање на:
– ХИВ инфекцију
– Сифилис
– Хепатитис Б и Ц инфекцију
– Хламидијазу и гонореју ректума, ако сте имали рецептивни анални секс, односно били у позицији пасивног партнера у протеклих годину дана
– Хламидијазу и гонореју пениса (уретре) ако сте имали инсертивни анални или орални секс у протеклој години
– Гонореју грла ако сте имали орални секс (контакт уста са пенисом, вагином или анусом вашег партнера/рке) у протеклих годину дана.
Да ли је висок ризик од преношења ХИВ-а ако се дели прибор за убризгавање наркотика?
Да. Ризик за добијање ХИВ-а је веома висок ако користите игле или други прибор за убризгавање наркотика (као што су кувала, памук или вода) након што их је користио некоко је инфициран ХИВ-ом.
– Особе које убризгавају дрогу, хормоне, стероиде или силиконе могу се инфицирати ХИВ-ом дељењем игала или шприцева и другог прибора за убризгавање. Игле и прибор могу садржати туђу крв у себи, и ХИВ се може пренети крвљу. Исто тако, постоји и ризик за инфицирање вирусима хепатитиса Б и Ц ако делите игле и пробор, јер се и ове инфекције преносе путем крви.
– Други разлог зашто особе које убризгавају дрогу могу добити ХИВ (и друге сексуалним путем преносиве болести) је да када су особе под дејством наркотика већа је вероватноћа да ће имати ризичне сексуалне односе.
– Особе које су под дејством алкохола или дрога имају већу вероватноћу доношења одлука које их стављају у ризик од ХИВ-а, као што је сексуални однос без кондома.
– Конзумирање алкохола, нарочито опијање, и коришћење тзв. „клубских дрога” као што су екстази, кетамин, и сл. може променити ваше расуђивање, смањити ваше инхибиције и угрозити ваше одлуке о сексу или употреби друге дроге. Такође, већа је вероватноћа да ћете имати непланиран и незаштићен сексуални однос, потешкоће да користите кондом на прави начин сваки пут када имате секс, више сексуалних партнера или да ћете користите друге дроге, укључујући и убризгавање дроге. Таква понашања могу да повећају ризик од изложености ХИВ-у. Ако сте инфицирани ХИВ-ом, ова стања могу повећати ризик од преношења ХИВ-а на друге особе. Пијанство или дрогираност утичу на вашу способност да направите сигурне изборе.
– Ако идете на забаву или на неко друго место где знате да ћете пити или користити дроге, понесите кондом у циљу смањења ризика у случају да имате вагинални или анални сексуални однос.
Могу ли да добијем ХИВ коришћењем медицинских услуга?
Иако је преношење ХИВ-а могуће у здравственим установама, то се дешава изузетно ретко.
– Безбедоносна пракса која се спроводи у циљу спречавања и сузбијања инфекција, укључујући примену универзалних мера предострожности (процедуре и поступци и друге заштитне праксе, уз ношење личне заштитне опреме ради спречавања преноса ХИВ-а и других инфекција које се преносе крвљу) штити пацијенте, као и здравствене раднике, од могућег преношења ХИВ-а у здравственим установама и стоматолошким ординацијама и другим установама у којима се пружају здравствене услуге.
– Ризик од добијања ХИВ-а примањем трансфузије крви, крвних продуката или трансплантацијом органа/ткива контаминираних ХИВ-ом је изузетно мали због ригорозног тестирања донација крви и донираних органа и ткива.
– Важно је знати да не можете добити ХИВ током донирања крви јер су процедуре прикупљања крви веома уређене и безбедне.
Да ли су здравствени радници у ризику од добијања ХИВ-а на свом радном месту?
Ризик од инфекције узроковане ХИВ-ом код здравствених радника који су изложени ХИВ-а на радном месту је веома низак, посебно ако користе заштитне технике и личну заштитну опрему како би се спречила инфекција ХИВ-ом и другим узрочницима које се преносе крвљу (нпр. узрочници вирусних хепатита Б и Ц). Главни ризик од преношења ХИВ-а на радном месту за здравствене раднике су случајне повреде иглом или другим оштрим предметима који могу бити контаминирани ХИВ-ом. Међутим, чак и овај ризик је веома мали. Научници процењују да је ризик од инфекције ХИВ-ом након повреде иглом са широком луменом у којој се налази крв особе инфициране ХИВ-ом мањи од 1%.
Шта су антиретровирусни лекови?
Антиретровирусни лекови су строго контролисани медицински препарати регистровани од стране надлежних служби, који се користе у лечењу и превенцији инфекције узроковане ХИВ-ом. Савремена високо активна антиретровирусна терапија (ХААРТ) представља комбинацију три или више лекова која успоравају напредовање ХИВ инфекције, односно чије се дејство испољава у заустављању или ометању умножавања ХИВ-а, што резултира смањењем количине вируса у организму (виремија), а доводи и до „поправке” нарушеног имунолошког система, односно пораста броја одбрамбених ћелија које су кључни носиоци целуларног имунитета (ЦД4 лимфоцити) код људи.
Могу ли да добијем ХИВ од некога ко живи са ХИВ-ом, али има недетектабилну количину вируса у крви?
Да. Иако немерљиво мала количина вируса у крви (недетектабилна виремија) у великој мери смањује шансу да особа инфицирана ХИВ-ом може пренети вирус на партнера, још увек постоји ризик.
Вирусно оптерећење (виремија) се односи на количину ХИВ-а у крви. О недетектабилној виремији говоримо када је количина ХИВ-а у крви толико ниска да се не може мерити. Антиретровирусна терапија смањује количину вируса у крви, идеално до немерљивог нивоа, када се узима доследно и коректно. Особа инфицирана ХИВ-ом и даље може потенцијално пренети ХИВ на партнера, чак и ако имају немерљиву количину вируса у крви јер:
– ХИВ-а се и даље може наћи у гениталним течностима (нпр. сперма, вагинална течност)
– виремија се може повећати између два теста, те је у том случају већа вероватноћа преношења ХИВ-а партнеру/има
– полно преносиве инфекције повећавају количину вируса у гениталним течностима.
Ако живим са ХИВ-ом, како могу да спречим преношење вируса другим особама?
Постоје многе мере које можете предузети да смањите ризик од преношења ХИВ-а на партнера. Што више мера предузмете, можете бити безбеднији.
– Најважније што можете учинити је да узимате лекове за лечење ХИВ инфекције (тзв. антиретровирусну терапију) на прописан начин, сваки дан. Ови лекови смањују количину вируса (вирусно оптерећење) у крви и телесним течностима. Они вам могу очувати здравље дуги низ година и значајно смањити шансе за преношење ХИВ-а вашим партнерима, ако имате стабилну веома ниску или немерљиво малу количину вируса у крви.
– Ако узимате лекове за лечење ХИВ-а (АРТ) следите савете лекара, редовно идите на контролне прегледе и увек узмајте лекове према добијеном упутству.
– Користите кондоме на прави начин сваки пут када имате секс. Научите како да на прави начин користите мушки кондом.
– Изаберите мање ризично сексуално понашање. Анални секс је сексуална активност са највећим ризиком за пренос ХИВ-а. Ако је ваш партнер ХИВ негативан, мање је ризично ако је он пенетрирајући партнер (горе) и ви сте пасиван партнер (доле) током аналног секса. Орални секс је много мање ризичан од аналног или вагина-лног секса. Сексуалне активности које не укључују контакт са телесним течности-ма (сперма, вагиналне течности или крв) не носе ризик од преношења ХИВ-а.
– Ако убризгавате дроге, никада не делите игле или прибор с било ким.
– Тестирајте се и лечите и од других других полно преносивих болести и подстичите своје партнере да учине исто. Ако сте сексуално активни, тестирајте се најмање једном годишње. Полне болести могу имати дугорочне последице по здравље, а такође могу повећати и ризик од добијања или преношења ХИВ-а.
Ако сам инфицирана ХИВ-ом, да ли могу да спречим проношење ХИВ-а на моју будућу бебу?
Ако сте инфициране ХИВ-ом, најважнија ствар коју можете учинити је да узимате лекове за лечење ХИВ инфекције (антиретровирусна терапија – АРТ) прописане од стране инфе-ктолога, сваки дан.
– Ако сте трудни, разговарајте са својим лекаром о томе да се тестирате на ХИВ и о другим друге начинима да себе и своје дете сачувате од добијања ХИВ-а. Труднице треба да се поново тестирају на ХИВ у трећем триместру трудноће ако практикују понашања која их стављају у ризик за добијање ХИВ-а.
– Ако сте ХИВ негативни, али имате ХИВ позитиваног партнера и разматрате трудноћу, разговарајте са својим лекаром о узимању профилаксе пре изложености која ће вам помоћи да се заштитите од добијања ХИВ-а. Охрабрите партнера да узима лекове за лечење ХИВ инфекције (АРТ) који у великој мери смањују шансе да пренесе ХИВ вама.
– Ако сте инифициране ХИВ-ом, узимајте лекова за лечење ХИВ (АРТ) сваки дан на прописан начин. Ако се АРТ започне рано у трудноћи, ризик од преношења ХИВ на бебу може да буде 1% или мањи. Након порођаја, можете спречити преношење ХИВ на бебу избегавањем дојења, јер мајчино млеко садржи ХИВ.
Шта је пост експозициона профилакса?
Пост-експозициона профилакса (ПЕП) је краткорочни третман комбинацијом антиретровирусних лекова у трајању од 28 дана, који треба започети унутар четири сата до максимално 72 сата од тренутка експозиције (изложености ХИВ-у), у циљу смањења ризика од инфекције ХИВ-ом након доказане или потенцијалне изложености. ПЕП се користи од раних 1990-их у случају потенцијалне изложености ХИВ-у након акцидента током обављања посла у здравственим установама, а пракса се полако ширила и на друге ситуације изложености, примарно у случају сексуалног злостављања. Водичи Европског удружења клиничара који се баве АИДС-ом препоручују ПЕП и особама након ризичног сексуалног односа, као и особама које су делиле прибор за ињектирање наркотика.
Шта је пре експозициона профилакса?
Пре-експозициона профилакса (ПрЕП) подразумева примену одређене комбинације антиретровирусних (АРВ) лекова прописане од лекара (у нашој земљи инфектолога), код особе која није инфицирана ХИВ-ом, али је под повећаним ризиком од ХИВ-а, како би се постигла довољна концентрација лека у крви и гениталним секретима која ће спречити трансмисију ХИВ-а. ПрЕП је део превентивне стратегије која има за циљ редукцију нових ХИВ инфекција у неким земљама у Европи, укључујући и коришћење кондома у циљу превенције не само ХИВ инфекцију већ и других сексуално преносивих инфекција.
До сада, од стране ФДА, једино комбинација тенофовира и емтрицитабилна је одобрена комбинација АРВ лекова за ову индикацију. Само правилно коришћење прописаног лека, једна таблета дневно, може осигурати сигурну превенцију, па је адхеренца (редовно и правилно узимање лека) од пресудног значаја.
Неопходно је урадити тест на ХИВ пре почетка ПрЕП и потом на свака 3 месеца, као и тестове бубрежне функције пре почетка ПрЕП и потом на сваких 6 месеци, као и тест на трудноћу код ХИВ негативних жена пре почетка ПрЕП и потом на свака 3 месеца. Такође је потребно урадити тест на хепатитис Б вирус (ХБВ) пре започињања ПрЕП. Особе које су серонегативне на ХБВ треба вакцинисати против ХБВ.
Особе које узимају ПрЕП треба упозорити на симптоме који би могли да указују на акутну антиретровирусну болест (акутну ХИВ инфекцију), те уколико се појаве да се одмах јаве свом лекару (инфектологу), како би се урадили додатни тестови, ради дефинитивне дијагнозе. Уколико се код особа које су узимале ПрЕП дијагностикује ХИВ инфекција, треба одмах престати са употребом АРВ лекова за ПрЕП, како би се спречила селекција резистентних вируса.
Ažurirano 28.08.2020. godine (https://batut.org.rs/index.php?content=1455)
