Утицај друштвенх мрежа на поремаће исхране код младих и утицај на ментално здравље младих“
Дана 3. и 4. новембра су одржане едукације у Гимназији 9. мај врло добра организација у само школи, активно учешће младих.
Друштвене мреже обликују свима нама живот у великој мери, најположнији су наравно адолесценти.
„Према једној британској анкети, под утицајем друштвених мрежа, више од четвртине одраслих је из исхране је потпуно избацило хлеб, више од петине млечне производе, а 23 одсто их не доручкује. Такође, 27 одсто испитаних сматра да би из јеловника потпуно требало избацити намирнице животињског порекла. Очекивано – млади људи су под највећим притиском да следе вегански начин живота.
На сваком кораку, на друштвеним мрежама нуде се различите дијете и брзи начини да се скину килограми. Најчешћи поремећаји у исхрани су анорексија и булимија. Оно што је заједничко за поремећаје исхране је да они припадају психијатријским поремећајима.“
(https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4800560/anoreksija-bulimija-poremecaji-u-ishrani-lecenje-dijete-drustvene-mreze.html)
…
„Студија из 2015. године открила је да већина тинејџера на интернету проводи и до 9 сати сваког дана. Многи од њих су чак и свесни тога, па и забринути што највећи део слободног времена утроше боравећи на друштвеним мрежама. Међутим, не сматрају да је то неки велики проблем јер „то сви раде“ и „то је данас нормално“. Аутори једне канадске студије из 2017. године су потврдили ове податке, уз додатак да студенти који користе друштвене мреже дуже од 2 сата дневно већ показују поједине сметње које би се могле развити у значајније поремећаје, за разлику од повремених корисника.
И коначно, велика студија из 2019.године довела је у директну везу употребу друштвених мрежа са поремећеним и лошијим сном. Редован, континуиран и квалитетан сан је неопходан за комплетно добро здравље, а доказано је да проблеми са спавањем значајно утичу на ментално здравље, уз опасност од развијања депресије, па и губитка памћења.
Удаљавање од породице, осећај нижег самопоуздања када се екрани искључе, фингирање живота на мрежама који није реалан, како бисте се допали другима у нереалним стандардима које пропагирају особе са статусима утицајних, осећај зависти и незадовољства, појачана агресивност, само су неки од доказаних, а забележених лоших ефеката. С друге стране, студија из 2018. године открила је да опсесивна употреба друштвених мрежа увећава, а не смањује осећај усамљености.“
(https://eklinika.telegraf.rs/psihologija/40705-uticaj-drustvenih-mreza-na-mentalno-zdravlje-poremecaj-ponasanja-zavisnost-depresija-osecaj-napustenosti)
