ОСНОВЦИМА ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „АДОЛЕСЦЕНЦИЈА КАО ИЗАЗОВ“

Психолог Саветовалишта за младе Дома здравља Ниш одржао је предавање ученицима осмог разреда (6 одељења) ОШ „Учитељ Таса“ о пороменама и ризицима који постоје у адолесценцији и здравим стиловима живота. Презентован је рад Саветовалишта као места где могу да дођу и да затраже помоћ. Организација и заинтересованост су били за завидном нивоу.

„АДОЛЕСЦЕНЦИЈА КАО ИЗАЗОВ”

Адолесценција је прелазни период из дечијег у одрасло доба. Етимологија нас упућује да је сам термин адолесценција потекао из латинског језика, од глагола адолесцере, што значи расти тј. расти до зрелости. Реч пубертет сеодноси на физички и сексуални развој јединке, док адолесценција подразумева и њен ментални, емотивни, психолошки и социјални развој. Сматра се да обухвата период од 12-те до 19-те године, мада су временски оквири индивидуални и варирају од јединке до јединке.

Шта би родитељи адолесцената требало да запамте?

1. Постоје велике индивидуалне разлике између јединки.

2. Адолесценција је огроман развојни изазов.

3. У овом период се прелама све из претходног периода живота, из детињства, од дана рођења па до појаве тих физичкух промена које означавају пубертет и личност се формира у више – мање трајну структуру.

4. Адолесцентна криза, дакле, није патологија сама по себи већ један развојни период кроз који мора да се прође, да би се изашло у виду јаче и чвршће личности.

Међутим, могућа су два исхода:

неко постане отпорнији, јачи И спремнији за нову кризу

код неких индивидуа се развије нека врста патологије тј. изразито лош доживљај себе (негативна сексуална слика тела, анксиозност, тензија, кривица, ниско самопоуздање, осећај бесмопоћности, осећај бесмисла…), па је стручна помоћ неопходна.

5. Током читаве адолесценције су изузетно важне границе у породици. Адолесцент ће покушати да пређе неке границе, наизглед желећи да их пробије али несвесно ће желети да их не пробије. Због чега? Ако адолесцент покуша да пробије границе, родитељ му мора показати да му то неће поћи за руком јер ће се адолесцент тада осећати сигурније. Уколико пробију границе, адолесценти доживљавају да су пробили родитељску јачину. Ако доживе родитеље као слабе, схватиће да немају на кога да се ослоне.

Границе не би требало да буду превише ригидне али морају да постоје управо зато да би адолесцент осетио да има јаког родитеља на ког ће моћи да се ослони када му буде тешко, са којим ће моћи да се идентификује и чију ће чврстину моћи да поунутри, што је неопходно за ментално здравље.

5. Уколико се одређени проблем јави у адолесценцији, прави период за његово решавање је – период адолесценције. Адолесцентима је потребно пружити мало да би направили много. Резултати рада са њима лако су видљиви, док касније, када проблем бива запуштен – рад на њему је много тежи.“