Како помоћи деци и адолесцентима да разумеју шта је Корона вирус?
Актуелна пандемија и глобална кризна ситуација донела је много страха, али и нејасноћа како се носити са промена и животом како тренутно изгледа. Посебан аспект је како све ово утиче на децу. Деца немају исти когнитивни и перцептивни ниво свести као одрасли, те се стога са овом ситуацијом носе потпуно другачије.
Први проблем, како уопште објаснити деци шта је Корона вирус. Деца немају исте информације као одрасли, не схватају озбиљност ситуације или је пак преувеличавају. Деца чују покоју информацију док одрасли разговарају, гледају вести… Али, оно што највише утиче на њихово стање и понашање је како се ми као родитељи носимо са ситуацијом. Деца много више осећају наше емотивно стање него што ми мислимо. И чак иако им ви говорите да нема разлога за бригу, да је све у реду, кријући све што сматрате да би негативно утицало на њих, ако сте уплашени, узнемирени, они ће осетити. И њихово узнемирење ће бити још веће, јер неће знати одакле то осећање. Дакле, најбоље је да деци објасните шта се дешава, у складу са њиховим узрастом.
Деци до 6,7 година треба објаснити, али језиком који они могу разумети. Можете рећи да има пуно људи који су се разболели од болести која је слична грипу и да док сви не оздраве морамо да будемо кући, да се не иде у вртиће и да се нећете дружити (у смислу долазака и одлазака у посете) док то не прође. Поредите то са неком болешћу које је дете прележало, али додате да су се сада и други људи разболели и да треба времена да све то прође. Објасните кроз различите игре, показујући слике и видео клипове о начиним заштите, али тако да то њима буде забавно (можете наћи различите иновативне идеје о томе на интернету).
Деци школског узраста, нижих разреда, већ можете мало детаљније објаснити чињенице о вирусу које и сами знате, али без плашења детета. Важно је да схвате озбиљност ситуације, како би разумели зашто не иду у школу и не виђају се са другарима, али никако им не треба изазивати панику. Такође је за тај узраст важно направити дневни распоред. Трудите се да устају и лежу у исто време, да након онлине наставе коју слушају имају и друге дневне активности које би им представљале обавезу. Наравно, у реду је и требало би да се играју, али трудите се да има и конструктивних игара, не само оних које подразумевају екран мобилних телефона и таблета. Пуно културних „активности“ је у овој ситуацији могуће обавити и онлине. Имате сајтове дечијих позоришта која ће давати онлине представе, онлине туре музеја… И свакако да им не треба забранити да буду у виртуелном контакту са својим вршњацима, али их охрабрујте да то не буде константно дописивање на друштвеним мрежама. Могу нпр да обаве групне видео позиве одређени период у току дана…
Старијој деци, адолесцентима, који су на когнитивном нивоу одраслих, нема потребе прилагођавати причу о Корони. Њима су преко интернета доступне све информације, некада знају чак и више од родитеља. Проблем је став који имају према томе. С обзиром на лепо време, мере које до сада нису много њих укључивале (осим укидања школе, што је већина, да се не лажемо, схватила као распуст), бунтовни став пубертетлија, придржавање препоручених препорука им није баш полазило за руком ових дана. Уколико препознајете свог адолесцента у овоме, требало би га тргнути. Да, вирус у већини случајева није опасан за њих, али ко то може да им гарантује. А и требало би им објаснити, да чак иако се они не осећају лоше, могу да заразе старије, своје баке и деке. Е сад, и ако вас разумеју у овоме и желе да послушају, ипак је њих најтеже задржати у кући. Њима је посебно важно да направите дневни распоред који би требало поштовати, пуно активности у складу са могућностима и самим интересовањима адолесцента како не би дошли у ситуацију да проводе цео дан на телефону. Пар дана у томе вам можда не делује страшно, али социјална изолација и непродуктивност јако утиче на расположење свих, а адолесценти су веома подложни разним поремећајима расположења. Можете им предложити да заврше неки онлине курс, језика или било чега другог што их интересује… Проводите време заједно у неким, можда и заборављеним, друштвеним играма. Разговарајте са њима како се осећају, досада ипак њима најтеже пада, али охрабрујте их да ће све ово проћи и да ће моћи да се врате својим животима какви су били и пре.
Уколико имате икаквих додатних питања и недоумица, слободно се јавите на 018/503 696 и 018/503-579 или на следеће бројеве:
018/503-640 – шалтер педијатрије,
018/503-646 – интервенције,
018/503-571 – вакцинација,
савети педијатра – 062/804 43 84, 069/4555161, 069/4555230,069/4555235,
савети психолога-065/8559912,061/2081765, 062/9733981
савети логопеда- 018/503520
Спец.мед. психологије Ђорђевић Јелена, психолог Саветовалишта за младе Дома здравља Ниш
