ИЗАЗОВИ И РИЗИЦИ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ
Адолесценција је развојни период у којем се завршава одрастање. То је веома буран период како за адолесцента, тако и за породицу. Адолесцент тражи сопствени идентитет, може имати честе сукобе са ауторитетима, а размишља и о својој сексуалној орјентацији и сазревању сексуалног идентитета. У релативно кратком периоду млада особа мора упознати, савладати и правилно усмерити своје нагонске пулзије. Такође, адолесцент треба пронаћи праву меру у поступку испуњавања очекивања околине, али и сопстених очекивања. Задатак одвајања од родитеља (у нашој средини превасходно психолошког, у смислу преузимања веће одговорности, зрелијег понашања и сл.), још један је од изазова. Породица често не зна како да изађе на крај са различитим изазовима са којима се среће у току овог развојног периода, јер адолесценција се не дешава само адолесценту, већ и читавој породици. Период адолесценције је свакако период највеће организаторске, али, на жалост, и дезорганизаторске моћи у односу на остале развојне периоде у животу.
Поред кризног интрапсихичког простора адолесцента, појављује се и проширење на интерперсонални, тј. у оквиру релација са вршњацима, наставницима, родитељима, околином уопште. Као последица свега овога могу се јавити појачана напетост, анксиозност, промене у расположењу и понашању. Расположење може бити нестабилно, променљиво, а може се јавити и раздражљивост са цинизмом и непријатељством, као изразом незадовољства актуелном поставком ствари. Ипак, расположење је најчешће депресивно поларисано са свим нијансма које депресивност може понудити. Адолесцент је жељан нових исустава, жели да проба забрањено, те тако лако може склизнути у замку ризичног сексуалног понашања и злоупотребе алкохола и других психоактивних супстанци, зависности од интернета и коцкања.
С обзиром да се некада адолесцент и породица не могу на прави начин изборити са овим кризним периодом, предлаже се стручна помоћ. Она се може огледати кроз одговарајући фармакотерапијски приступ (медикаменти преписани искључиво од стране психијатра у индикованим случајевима), али и кроз психотерапијски третман. Саветодавни и супортативни рад са психологом и психијатром може бити индивидуални или групни. Породична психотерапија, такође, представља један од значајних терапијских метода која помаже породици да се на прави начин избори са изазовима и ризицима адолесцентног периода.
На крају, завршићемо са слањем оптимистичне поруке да адолесцентни период поред свих ризика који се успешно могу превазићи, носи и огромни креативни потенцијал и позитивне изазове личне индивидуације, правилног емотивног и професионалног усмерења. Драги адолесценти, срећно вам одрастање!
