ЗНАЧАЈ ВАКЦИНАЦИЈЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

Имунизација представља једноставан, безбедан и ефикасан начин заштите од одређених болести чије би последице биле неупоредиво теже од евентуалних нежељених дејстава вакцине.

Постоје два основна механизма за стицање имунитета – пасивни и активни. И активни и пасивни имунитет могу бити створени природним или вештачким путем.

Активни имунитет је вид специфичне отпорности организма према одређеном микроорганизму који се стиче активном имунизацијом или природном инфекцијом.

Природни активни имунитет се ствара када се човек инфицира. Овакав имунитет често је доживотан према врсти проузроковача који је довео до инфекције.

Вештачки активни имунитет настаје након примене вакцина-намерним убацивањем ослабљених узрочника појединих болести (или одређених њихових делова) у организам, изазива се реакција нашег имуног система – стварају се антитела која су специфична за тог узрочника, односно болест коју изазива. Захваљујући вакцинацији против заразних болести сачувано је више живота него иједном другом интервенцијом за заштиту здравља (уколико се изузме снабдевање хигијенски исправном водом за пиће). Према проценама Светске здравствене организације, вакцинација годишње спаси животе више од три милиона људи широм света

Важно је напоменути да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају преношење болести унутар заједнице. Вакцинисани индиректно штите невакцинисане особе формирајући својеврстан штит који невакцинисане особе чува од контакта са болешћу, те они остају заштићени. Тај ефекат индиректне заштите невакцинисаних особа унутар заједнице, само због тога што су окружени вакцинисаним појединцима, назива се колективни имунитет:

Захваљујући имунизацији многе болести се више не појављују (или се ретко појављују).