OДРЖАНА РАДИОНИЦА РАЗВОЈНОГ САВЕТОВАЛИШТА НА ТЕМУ ,,ПОРЕМЕЋАЈИ ХРАЊЕЊА КОД ДЕЦЕ" ДАНА 23.11.2019. ГОДИНЕ

У Развојном саветовалишту Дома здравља Ниш, дана
23.11.2019. године у периоду од 11:00-13:00 часова одржана је радионица на тему „Поремећаји храњења код деце“. Представници тима Развојног саветовалиште били су отворени за сва питања родитеља на тему исхране деце.

Истраживања показују да у основи поремећаја храњења често стоје измењењи породични односи. Најзначајнија преокупација родитеља, првенствено мајке, од почетка интеракције са бебом, јесте да ли је беба довољно сита. Поремећај храњења је честа појава, јавља се чак код 25 до 30 одсто деце. Одбијање хране, споро сисање, повраћање од рођења, најчешће су прво огледало квалитета интеракције, коме доприноси конституција бебе са једне стране и мајчина личност са друге стране.
Проблеми у исхрани почињу већ са сисањем. Преко храњења, давања, тражења, одговарања на потребе новорођенчета развија се однос према храни као и однос између мајке и детета.

Како помоћи детету?
1. Покушајте 20 пута
Ако Ваше дете не воли одређену храну или не жели уопште да је проба, понудите му мању количину 20 дана заредом. Ово је метода којом се смањује страх и дете упознаје са намирницом и већа је вероватноћа да ће је временом пројести.
2. Поједите половину
Својој деци увек будите пример, па тако кад је и храна у питању. Непожељну намирницу преполовите. Поједите своју половину пред дететом и реците како је укусна, а онда понудите детету другу половину. Тако их учите да је храна „сигурна“ за јело.
3. Немојте вршити притисак
Кажњавање има негативан ефекат. Ако кажете детету да неће ићи у парк ако не поједе броколи, заправо утичете на то да дете броколи мрзи још више.
4. Похвалите дете
Код великог броја деце похвале могу бити јако ефикасне. Осим тога што им можете говорити браво, можете их наградити налепницама или беџевима. Истраживања су показала да су деца увек мотивисана услед награде.
5. Деца имају мало искуства са храном
Често им нису познате намирнице и њихова текстура, посебно кад су помешане са другим намирницама, непознато их не привлачи. Деци треба омогућити искуства са што више различитих намирница.
6. Од другог месеца живота уоброчите бебу.
7. Не мора сваког дана појести исту количину хране, нити ону која пише у књигама или приручницима.
8. Једе се за столом, онолико самостално колико је то за одређени узраст адекватно. Без забаве са стране, свесно и фокусирано на храну.
9. Потребно је дете изложити некој намирници и до 20 пута да би му се на крају допала.
10. Пустите дете да учествује у спремању са Вама и да му буде забавно.
11. Сервирајте храну у тањирима са преградама. Одвојите намирнице.
12. Изглед хране на тањиру је важан.
13. Важно је и како су оброци организовани, ко у њима учествује, како дете учествује у припреми оброка и јелу, колико често је породица окупљена око заједничких оброка.
14. Значај се придаје и томе шта дете учи док једе.
15. Заједно са дететом једите исте оброке, како бисте показали да је здрава исхрана ваша породична вредност. Негујте оброк као прилику да сваког дана то заједничко време проведете квалитетно.
16. Сваки оброк је прилика да подржите различите аспекте развоја детета. Чулни развој се подстиче на тај начин што дете опажа да храна лепо изгледа, ужива у њеним бојама, укусима и мирисима.
17. Моторика се развија тако што дете за време оброка учи да седи, да дохвата, усавршава координацију тако што држи кашику или виљушку коју приноси устима и што прецизније ставља храну у уста, учи да жваће, гута итд.
18. Сазнајни развој се одвија тако што за време оброка дете препознаје боје, намирнице, мирисе, укусе, именује их, учи како се оне комбинују у различитим јелима, како им се усклађују укуси.