ПОРЕМЕЋАЈИ ХРАЊЕЊА КОД ДЕЦЕ

У просторијама Развојног саветовалишта, Службе за здравствену заштиту деце и школске деце Дома здравља Ниш, 17.08.2019. године у периоду од 11:00-13:00 часова одржаће се радионица
на тему „Поремећаји храњења код  деце“.

Често у разговору са родитељима у прилици смо да чујемо како кажу: „Неће да ми једе.! „Хоће само оно што он хоће.“ „Јео би само слаткише и нездраву храну.“
Због чега настају проблеми храњења, као што су избирљивост, дечја анорексија, пика и на који начин би их требало решавати?

Шта проузрокује дечју избирљивост, питање је на које мали број родитеља зна одговор. Да ли је проблем у самој храни? Или у томе како деца једу? Да ли малишани покушавају да тестирају границе ауторитета, који им је наметнут, да привуку пажњу родитеља или се ради о нечем озбиљнијем од констатације да су „само мало пробирљиви“?

Истраживања показују да у основи поремећаја храњења често стоје измењењи породични односи. Најзначајнија преокупација родитеља, првенствено мајке, од почетка интеракције са бебом, јесте да ли је беба довољно сита. Поремећај храњења је честа појава, јавља се чак код 25 до 30 одсто деце. Одбијање хране, споро сисање, повраћање од рођења, најчешће су прво огледало квалитета интеракције, коме доприноси конституција бебе са једне стране и мајчина личност са друге стране.

Проблеми у исхрани почињу већ са сисањем. Преко храњења, давања, тражења, одговарања на потребе новорођенчета развија се однос према храни као и однос између мајке и детета.
Проблеме најчешће истичу мајке које су од почетка под стресом, са сталним недоумицама да ли је беба довољно јела. Сваку узнемиреност бебе и незадовољство тумаче као знак глади и брине јер не зна са сигурношћу да ли је беба довољно појела. Често узнемиреност детета „лечи“ храном. Стрес мајке се повећава на било какве промене апетита бебе.

У стадијуму преласка на чврсту храну, честа слика је да када више не може да једе дете окреће главу на другу страну. Његово „НЕ“, бива занеамрено и храна се гура у уста уз помоћ различитих трикова. Трикови су анимирање играчкама или било којој врстом екрана. Одрасли често заборављају да они одређују шта дете једе и када, а да дете одређује колико ће да једе, како ће да једе и да ли ће да једе. Деца треба да буду та која врше избор хране и величину порције коју поједу. То им помаже да препознају осећај глади и ситости. Често родитељи немају поверења у процену детета колико му је доста, па док не поједе колико они мисле да је довољно, не одустају. Такви оброци дуго трају, пролонгирањем могу да трају и 90 минута. Дете на тај начин учи да једе потпуно несвесно свог тела и  порука које му тело шаље (да ли је сито или гладно?). Млеко, сокове, јогурт, смоки, кексе, одрасли не рачунају у храну, па често дете конзумира ову храну више пута и то буде довољно дете не буде гладно.
С обзиром да су проблеми исхране, нешто што чини да се родитељи непрестано баве дететом, оно почиње да схвата и предности тога. Контролише ситуацију и добија велику количну негативне пажње од околине.

У лакше поремећаје храњења спада избирљивост, када дете једе ограничен број намирница или избегава чврсту храну.