ЗДРАВИ ЖИВОТНИ СТИЛОВИ ЗА ЗДРАВЕ ДИСАЈНЕ ПУТЕВЕ

Служба за здравствену заштиту одраслих-  Центар за превентивне здравствене услуге Дома здравља Ниш у сарадњи са Заводом за плућне болести и туберкулозу Ниш, организујe акцију поводом обележавања  Светског дана борбе против астме, 06.05.2019. године у периоду од 10:00-12:00 часова, у централном холу Дома здравља Ниш. Заинтересовани корисници моћи ће да се информишу о болестима дисајних путева као и начину лечења.
Астма је хронична опструктивна запаљенска болест дисајних путева која узрокује проблеме при дисању. Карактеришу је јак имунолошки одговор и хронична упала трахеобронхијалног стабла. Болест се код осетљивих особа манифестује отежаним дисањем, звиждањем у грудима (визинг) и кашљем, удруженим с опструкцијом у дисајним путевима, често реверзибилном, спонтано или услед терапије. Болест се карактерише појачаном реактивношћу бронхија на различите надражаје. Јавља се у епизодама, тј. акутна погоршања болести измењују се периодима у којима нема симптома астме. До напада долази при погоршању упале, обично јер је у непосредној околини присутан неки провокативни фактор астме.

Узрок настанка
Наслеђе може играти одређену улогу у настанку астме, али постојање астме у породици не значи да ћете дефинитивно и ви или ваше дете оболети од астме. Наслеђује се склоност према болести, а не сама болест. Астма се често први пут јавља у детињству, чешће код дечака него девојчица. Атопија и алергије у породици највећи су фактори ризика за развој те болести код деце.  Атопија је генетска склоност имуног система да производи антитела на уобичајене алергене што доводи до симптома алергије. Атопијски дерматитис (екцем) и алергијски ринитис могу служити као кључни показатељи ризика развоја астме код одојчади и мале деце.

Нису сви облици астме алергијски нити све алергије доводе до астме. Алергијски узрочници најчешће припадају групи инхалационих алергена (кућна прашина, гриње, перје, животињске длаке, буђ, различити полени). При доласку у додир с претходно сензибилисаним организмом, изазивају симптоме астме. Сматра се да је за настанак болести код једне трећине оболелих одговоран имунолошки механизам.
Познато је да неке врсте лекова изазивају акутни напад астме. То су ацетилсалицилна киселина, бета-адренергијски антагонисти, нестероидни антиинфламаторни лекови, тартаразин (средство за бојење прехрамбених производа) и други. Пораст атмосферског загадења и лоши климатски услови погоршавају астму. Добро је познат такав ефекат дуванског дима, озона, азот-диоксида и сумпор-диоксида (у великим концентрацијама). Професионални фактори који изазивају астму су бројни. Срећу се у различитим производним процесима и гранама, као што су обрада метала (хром, никл, платина), дрвета, биљних прерађевина, пластичних маса и животињских продуката. Инфекција у дисајном систему најчешће узрокује акутно погоршање астме.

Микробиолошки узрочници су различити: код деце се налази респираторни синицијални вирус и вирус параинфлуенце, док код одраслих доминира вирус инфлуенце и риновирус. Механизми путем којих вируси провоцирају астму нису познати, али се вероватно дешавају инфламацијске промене у слузокози дисајних путева, које доводе до пада одбрамбених способности и веће осетљивости на егзогене (спољашње) факторе. У току физичког напрезања повећава се минутна вентилација плућа тако да у доње дисајне путеве доспева већа количина незагрејаног ваздуха. Истовремено мења се садржај течности у епителним ћелијама слузнице. Два физичка фактора, хладноћа и промена осмоларности, делују на иритантне завршетке нерва Вагуса и покрећу напад астме. Астма изазвана напором дешава се најчешће у току трчања, а знатно ређе при пливању.
Клиничка слика
Астма се манифестује недостатком ваздуха (диспнеја), звиждањем у грудима (визинг) и кашљем. Ова три симптома су обично удружена. Гушење се јавља у виду напада (пароксизми диспнеје) између којих су фазе ремисије. Интензитет напада, њихова учесталост и трајање су варијабини. За време напада болесник дише убрзано, чује се визинг, презнојен је и уплашен. Заузима седећи положај и ослања се на испружене руке, да би фиксирао мишиће раменог појаса, што омогућава употребу помоћне дисајне мускулатуре. Крај напада је често обележен кашљем с искашљавањем густе слузи. Астма се обично погоршава ноћу, а напади се јављају између 2 и 4 сата ујутро. Најтежи клинички облик астме јесте акутни тешки напад (статус астхматицус) у коме је болесник животно угрожен.
Дијагноза
Дијагноза астме поставља се на основу анамнестичких података, физикалног прегледа и испитивања функције плућа.