Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА У НИШКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

У централном холу Дома здравља Ниш, Служба за здравствену заштиту одраслих-  Центар за превентивне здравствене услуге и  Световалиште за дијабетес Дома здравља Ниш, организовали су  акцију поводом Светског дана борбе против дијабетеса.

У просторијама саветовалишта, мр.сци.др Данијела Цветковић одржала je предавање на тему:  "Значај самоконтроле у дијабетесу и хроничне компликације".    Компликације шећерне болести (дијабетес мелитуса) могу бити акутне (кетонурија, кетоацидоза и кома) и хроничне. Хроничне компликације настају због метаболичких поремећаја који доводе до промена у појединим ткивима и органима,  које се испољавају одређеним клиничким сликама. Најзначајније хроничне комликације су промене на крвним судовима, и могу се поделити у две основне групе: микроангиопатија је оштећење на ситним крвним судовима и друга група је оштећење средњих и крупних крвних судова у смислу убрзане артериосклерозе. Микроангиопатија учествује у стварању синдрома ретинопатије (промене на мрежњачи), полинеуропатије (промене на нервним завршецима и нервима) и нефропатије (промене на бубрегу). Артериосклероза доводи до клиничких слика болести срца и крвних судова (периферних крвних судова, крвних судова срца и мозга), повишеног крвног притиска, инфаркта срца и мозга, као и других болести. Облитеришућа артериосклероза периферних судова у доњим екстремитетима се клинички манифестује појавом интермитентне клаудикације (грчеви у листовима при ходању), затим може доћи до тромбозе или потпуног запушења већ суженог крвног суда. Уколико процес стенозирања и оклузије иде брже од стварања колатералног крвотока развија се сува гангрена (најчешће је захваћено стопало). У одраслих особа прогноза ове болести може бити добра, поготово уколико се дијабетес појавио после 50 године живота и уколико се  контролише. Старење особе и гојазност утичу на испољавање генски одређеног дефекта, који је у основи шећерне болести. У том смислу је посебно неповољна чињеница висок и све виши проценат гојазних особа и деце свуда у свету, јер се показало да је гојазност узрок недовољног искоришћавања глукозе у ткивима.

Лечење шећерне болести подразумева обавезно одређени режим исхране, дозирану свакодневну физичку активност а према потреби и у зависности од типа укључују се  лекови или инзулин. Успешне и трајне регулације ове болести нема без одговарајућег хигијенско-дијететског режима (исхране, физичке активности и одмора). Шећерна болест, као уосталом и многе друге болести, тражи веома тесну сарадњу лекара, дијететичара и болесника.

Испољавање шећерне болести типа II могуће је избећи у одређеним случајевима а свакако одложити, и ништа није мање значајна могућност – када је  болест већ настала - да се избегну или ублаже компликације, односно последице.

Правилна исхрана, дозирана физичка активност, контрола стреса, живот без дуванског дима и познавање историје оболевања у породици представљају основне предуслове пре свега примарне затим и секундарне превенције ове болести, за сада значајније проширене у становништву развијених, индустријализованих држава.