Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

У ДОМУ ЗДРАВЉА НИШ ОБЕЛЕЖЕН ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МОЖДАНОГ УДАРА

У Дому здравља Ниш, у организацији Службе за специјалистичко консултативне делатности- Одељење психијатрије и Службе за здравствену заштиту одраслих-Центар за превентивне здравствене услуге обележен је Дан борбе против можданог удара.

Мождани удар се може спречити! Свако током живота може значајно смањити вероватноћу настанка ове болести и у том смислу је најважније усвојити и доследно примењивати здраве стилове живота. Фактори ризика на које се не може утицати

У факторе ризика на које се не може утицати убрајају се:
• пол – епидемиолошке студије су показале да мушкарци оболевају чешће него жене у свим старосним групама, али је смртност већа код жена;
• старост – акутни мождани удар значајно расте са годинама старости; ризик од новог настанка дуплира се у свакој новој декади живота после 55. године;
• раса и етничка припадност – припадници црне расе показали су готово два пута већу учесталост
• генетска предиспозиција – позитивна породична анамнеза повезана је са повишеним ризиком од акутног можданог удара, што може бити посредовано различитим механизмима, интеракцијом генетских фактора, фактора средине и стила живота.

Фактори ризика на које се може утицати

Фактори ризика на које се може утицати могу се поделити на факторе ризика који су добро документовани и на потенцијалне факторе ризика који су мање документовани.

У добро документоване факторе ризика убрајају се:

• повишен крвни притисак (хипертензија) – особе које имају хипертензију имају три пута већи ризик од акутног можданог удара;
• дијабетес мелитус и поремећаји гикорегулације – учесталост појаве акутног мозданог удара расте са повећањем гликемије(ниво шећера у крви), тако да је два пута већа код дијабетичара у односу на болеснике са граничним вредностима гликемије; нажалост, студије нису показале да добра контрола гликемије редукује ризик од настанка болести;
• пушење цигарета – повезано је са 50% већим ризиком од акутног можданог удара и код жена и код мушкараца у свим старосним групама; ризик је два пута већи код страсних пушача у односу на особе које повремено пуше; прекид пушења враћа ризик на уобичајени за популацију за две до пет година;
• дислипидемија или абнормалности серумских липида (триглицериди, холестерол, ЛДЛ и ХДЛ) – није показана директна повезаност са настанком акутног можданог удара као што је показана са коронарном болешћу; ипак, корекција овог поремећаја лековима знатно редукује ризик од настанка болести;
• различити кардиолошки поремећаји (дилатативна кардиомиопатија, пролапс митралне валвуле, ендокардитис, вештачке валвуле, интракардијални конгенитални дефекти) – значајни су фактор ризика за акутни мождани удар; акутни инфаркт миокарда је такође удружен са појавом болести.

У потенцијалне факторе ризика који су мање документовани убрајају се:

• гојазност – дефинисана као индекс телесне масе већи од 30 кг/м2, предиспонира појаву акутног можданог удара, али је она често повезана са старијим животним добом, хипертензијом, дијабетесом и дислипидемијом;
• физичка неактивност – протективни ефекти физичке активности повезани су са појавом можданог удара, али они делом могу бити и последица протективних ефеката физичке активности на друге факторе ризика;
• начин исхране – повезаност специфичне исхране и ризика од акутног можданог удара није сасвим јасна; има података да правилна исхрана са бар пет оброка који садрже воће и поврће може редуковати ризик од настанка болести;
• злоупотреба алкохола – злоупотреба алкохола је у вези са настанком болести у свим старосним групама;