Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

ОБЕЛЕЖЕН 14. НОВЕМБАР СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА

У централном холу Дома здравља Ниш, Служба за здравствену заштиту одраслих- Центар за превентивне здравствене услуге и Световалиште за дијабетес Дома здравља Ниш, организовали су акцију поводом Светског дана борбе против дијабетеса.

Дијабетес је хронична и прогресивна болест, као и компликације које се могу спречити или успорити искључиво добром контролом (регулацијом) болести. Основна подела је на тип I или инзулин зависни који се јавља пре 35 године живота и тип II који не мора обавезно да се лечи инзулином и најчешће се јавља после 40 године. Тип II болести често настаје постепено, неприметно и на жалост око 30% болесника у тренутку постављања дијагнозе већ има хроничне компликације. Развој клиничке слике ове болести има три основне фазе: предијабетес, латентни дијабетес и клинички дијабетес. Уколико се клинички дијабетес развије у младалачком узрасту ради се о јувенилном дијабетесу. Најзначајнији симптоми ове болести, који су одраз биохемијских поремећаја насталих услед апсолутног или релативног недостатка инсулина, су: хипергликемија (повишен ниво шећера у крви), гликозурија (шећер у мокраћи), полиурија (повећано излучивање мокраће), енурезис ноктурна (ноћно мокрење), полидипсија (појачан осећај жеђи), полифагија (појечан осећај глади), губитак у телесној тежини, општа слабост и малаксалост, сува кожа и слузокожа (повремено осећај свраба)  и понекад црвенило лица.

Компликације шећерне болести (дијабетес мелитуса) могу бити акутне (кетонурија, кетоацидоза и кома) и хроничне. Хроничне компликације настају због метаболичких поремећаја који доводе до промена у појединим ткивима и органима,  које се испољавају одређеним клиничким сликама. Најзначајније хроничне комликације су промене на крвним судовима, и могу се поделити у две основне групе: микроангиопатија је оштећење на ситним крвним судовима и друга група је оштећење средњих и крупних крвних судова у смислу убрзане артериосклерозе. Микроангиопатија учествује у стварању синдрома ретинопатије (промене на мрежњачи), полинеуропатије (промене на нервним завршецима и нервима) и нефропатије (промене на бубрегу). Артериосклероза доводи до клиничких слика болести срца и крвних судова (периферних крвних судова, крвних судова срца и мозга), повишеног крвног притиска, инфаркта срца и мозга, као и других болести. Облитеришућа артериосклероза периферних судова у доњим екстремитетима се клинички манифестује појавом интермитентне клаудикације (грчеви у листовима при ходању), затим може доћи до тромбозе или потпуног запушења већ суженог крвног суда. Уколико процес стенозирања и оклузије иде брже од стварања колатералног крвотока развија се сува гангрена (најчешће је захваћено стопало). У одраслих особа прогноза ове болести може бити добра, поготово уколико се дијабетес појавио после 50 године живота и уколико се  контролише. Старење особе и гојазност утичу на испољавање генски одређеног дефекта, који је у основи шећерне болести. У том смислу је посебно неповољна чињеница висок и све виши проценат гојазних особа и деце свуда у свету, јер се показало да је гојазност узрок недовољног искоришћавања глукозе у ткивима.

Лечење шећерне болести подразумева обавезно одређени режим исхране, дозирану свакодневну физичку активност а према потреби и у зависности од типа укључују се  лекови или инзулин. Успешне и трајне регулације ове болести нема без одговарајућег хигијенско-дијететског режима (исхране, физичке активности и одмора). Шећерна болест, као уосталом и многе друге болести, тражи веома тесну сарадњу лекара, дијететичара и болесника.

Испољавање шећерне болести типа II могуће је избећи у одређеним случајевима а свакако одложити, и ништа није мање значајна могућност – када је  болест већ настала - да се избегну или ублаже компликације, односно последице.

Правилна исхрана, дозирана физичка активност, контрола стреса, живот без дуванског дима и познавање историје оболевања у породици представљају основне предуслове пре свега примарне затим и секундарне превенције ове болести, за сада значајније проширене у становништву развијених, индустријализованих држава.