Ебола – актуелна епидемиолошка ситуација

Кључне чињенице

  • Ебола је тешко обољење људи, које се често завршава смртним исходом.
  • Смртност се креће и до 90%. Епидемије еболе јављају се углавном у забаченим  селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума.
  • Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у хуманој популацији преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих/умрлих особа.
  • Сматра се да су три врсте слепих мишева који се хране воћем природни резервоари заразе. Ове врсте живе у областима у којима се региструју епидемије еболе у хуманој популацији у Африци, а људи из ових подручја користе ове животиње за исхрану.
  • Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.
  • Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији.

Агенс

Rоd Еbоlаvirus је 1 од 23 чланова породице Filoviridae, заједно са родом Marburgvirus i Cuevavirus. Rоd Еbоlаvirusа се састоји од различитих врста:

  1. Bundibugyo ebolavirus (BDBV)
  2. Zaire ebolavirus (EBOV)
  3. Reston ebolavirus (RESTV)
  4. Sudan ebolavirus (SUDV)
  5. Tai Forest ebolavirus (TAFV)

BDBV, EBOV i SUDV су били повезани са великим епидемијама еболе у Африци. RESTV ебола вирус изазива тешку форму болести код примата, али не и код људи.

Распрострањеност

Ебола се први пут појавила 1976. године у две истовремене епидемије у Судану и Демократској Републици Конго. Након тога, ебола се појавила 1994. године, и од тада се епидемије овог обољења јављају са већом учесталошћу. Највећа епидемија била је забележена у Уганди 2000. године, са 425 случајева оболевања и 224 смртна исхода. Три епидемије су регистроване у 2012. години – једна у Демократској Републици Конго, и две у Уганди.

Резервоар заразе

Сматра се да су три врсте слепих мишева који се хране воћем могући природни домаћини вируса еболе.

Пут преноса

Ебола се на човека преноси блиским контактом са крвљу, секретима, органима или другим телесним течностима заражених животиња. У Африци је документован пренос инфекције на човека у контакту са зараженим шимпанзама, горилама, летећим лисицама, мајмунима, шумским антилопама и бодљикавим свињама. У хуманој популацији вирус се шири са човека на човека у директном контакту (ледиране коже или слузокожа) са крвљу, секретима, органима или другим телесним течностима инфицираних особа, или у индиректном контакту са контаминираним предметима. Мушкарци након прележане болести могу да излучују вирус преко сперме и до 7 недеља након излечења.
Здравствени радници могу да се заразе вирусом еболе у блиском контакту са оболелим пацијентима уколико се стриктно не придржавају одговарајућих мера превенције.
Документовано је и заражавање лабораторијских радника убодом на контаминиране игле у Енглеској (1976) и Русији (2004). Међутим, у две сличне ситуације (САД 2004. и Немачка 2009) оваква експозиција није довела до заражавања, нити до оболевања лабораторијских радника.

Знаци и симптоми болести

Ебола је тешко акутно вирусно обољење обично са изненадном појавом грознице, интензивне слабости, болова у мишићима, главобољом и болом у грлу. Након тога јављају се повраћање, пролив, макулопапулозни осип, поремећај функције јетре и бубрега, а у неким случајевима интензивно унутрашње и спољашње крварење, односно хеморагијска дијатеза. Уз дијатезу долази до отказивања бубрега, захваћености CNS-а и терминалног шока са дисфункцијом бројних органа. Смртност се креће од 50 до 90%.
Особе инфициране вирусом еболе су заразне све док је вирус присутан у телесним течностима. Документована је изолација вируса из узорка сперме код мушкарца, који је заражен у лабораторијским условима, 61 дан након клиничког оздрављења.
Период инкубације износи 2 до 21 дан.
Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији. Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.

Мере превенције

Према важећем Закону о заштити становништва од заразних болести, у оквиру Посебних мера за заштиту становништва од заразних болести, члан 9, дефинисани су карантин и здравствени надзор. Према члану 23, сва лица која долазе из земаља у којима има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (где спада и ебола) и маларије стављају се под здравствени надзор, ради праћења њиховог здравственог стања. Према члану 22 истог закона карантин се као мера спроводи у случају да су здрава лица била или постоји сумња да су била у контакту са лицима оболелим од: куге, великих богиња и вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом). Карантин подразумева ограничавање слободе кретања и утврђивање обавезних здравствених прегледа оваквих лица.

ЕБОЛА   Најчешћа питања

Актуелна епидемија еболе концентрисана је на четири земље Западне Африке: Либерију, Гвинеју, Сијера Леоне и Нигерију, иако постоји могућност даљег ширења на суседне земље Африке. 

Шта је ебола?

Ебола је тешко обољење узроковано вирусом еболе, које се често завршава смртним исходом, односно смртност код оболелих од еболе се креће од 50 до 90%. Симптоми болести су: висока телесна температура,  главобоља, болови у зглобовима и мишићима, слабост, пролив, повраћање, болови у стомаку, неодстатак апетита и крварење. Симптоми болести могу да се јаве у распону од 2 до 21 дана након излагања вирусу еболе, али се у просеку симптоми болести јављају 8 до 10 дана од излагања извору.

Како се ебола преноси?

Ебола се преноси директним контактом са крвљу или телесним течностима оболеле особе или индиректно, преко предмета конатминираних  излучевинама пореклом од оболелих особа.

Да ли вирус еболе може да се пренесе путем ваздуха, односно капљичним путем преноса?

Не.

Да ли вирус еболе може да се пренесе путем конатминиране хране или воде?

Не.

Да ли вирус еболе може да се пренесе са особе која је инфицирана, али нема никакве симптоме болести?

Не. Особе које немају симптоме болести нису заразне. 

Препоруке у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести за особе које су боравиле у Гвинеји, Либерији, Сијера Леонеу, Нигерији или било којој држави у којој је регистрована епидемија еболе
Сматра се да је тренутни ризик од излагања вирусу еболе за путнике у међународном саобраћају и туристе прилично низак. Сходно важећој законској регулативи, сва лица која долазе из земаља у којима је регистрована епидемија еболе на аеродрому у Београду и Нишу пролазе контролу граничне санитарне инспекције, након чега санитарни инспектор овим лицима уручује решење о стављању под здравствени надзор у трајању од 21 дана. Лице којем је одређена мера стављања под здравствени надзор мора се, у складу са издатим решењем санитарног инспектора, јавити епидемиолошкој служби института, односно завода за јавно здравље према месту боравка, ради праћења његовог здравственог стања. 

Институт за јавно здравље континуирано прати развој епидемиолошке ситуације и препоруке СЗО,  те ће у складу са њима, заједно са другим надлежним институцијама и здравственим установама, по потреби, предлагати и у складу са надлежностима учествовати у спровођењу одговарајућих мера, о чему ће јавност бити благовремено обавештена.

Извор: Батут