Саопштење за јавност: Уочи 31. јануара, Националног дана без дуванског дима - Градови без дуванског дима

Податак да сваки пети грађанин Србије сматра да би требало повећати контролу примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, и да већина грађана подржава примену овог закона, говори о потреби да се и у нашој земљи доносиоци одлука, медији и стручна јавност озбиљно посвете заштити грађана од изложености дуванском диму. Од усвајања Закона у Србији и ограничења могућности пушења на јавним местима, порастао је проценат становника који су смањили број цигарета и све је мање становника који су на радним местима и у школама изложени дуванском диму.

Канцеларија за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” заједно са Комисијом за превенцију употребе дувана и другим партнерима обележиће 31. јануар Национални дан без дуванског дима, низом активности. Од 28. јануара до 2. фебруара у галерији „Озон” биће отворена изложба победничких радова са ликовног конкурса „Градови без дуванског дима”. „У  оквиру кампање организоваће се бројне промотивне активности у целој Србији, емитоваће се едукативни ТВ спотови и јавност ће бити упозната са концептом здравих градова”, изјавила је др Биљана Килибарда, шеф Канцеларије за превенцију пушења.
Стотине градова у свету успешно спроводи законе којима се забрањује пушење у свим затвореним јавним и радним местима, а међу овим градовима су и Њујорк, Мексико Сити и Буенос Ајрес.

Једна од мера заштите здравља становништва коју треба да примени свака градска управа, требало би да буде универзална и свеобухватна заштита становника од изложености дуванском диму. Само окружење 100 одсто без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Посебне просторије за пушење, чак и када имају своју вентилацију, нису ефикасно решење. 

„Град без дуванског дима”  је град који је усвојио и спровео законе којима се забрањује пушење у затвореним просторима, радним местима, свим затвореним јавним местима и јавном превозу, без или са веома мало изузетака. 
Не постоје научни докази који потврђују негативан економски утицај закона који забрањују пушење на јавним и радним местима. Научници су открили да овакви закони имају неутралан или позитиван утицај на пословање, укључујући и оне који послују у угоститељству.

У Србији једна трећина одраслог становништва пуши, док је 41 одсто шеснаестогодишњака попушило бар једну цигарету. Проблем пушења и изложености дуванском диму препознат у нашој земљи као најзначајнији фактор за настанак многих болести. Глобално, 12 одсто свих смртних случајева међу одраслима старијим од 30 година повезано је са употребом и излагањем дуванском диму. Статистика каже да више од пет милиона људи годишње страда од последица употребе дувана, а процењује се да ће се овај број повећати до 2030. године на осам милиона годишње.

Везани текстови:

Пушење у трудноћи опширније

Школа за одвикавање од пушења ДЗ Ниш опширније

ПРОГРАМ: "Прекини сада - 7 корака до слободе" опширније