„Здравље зависи од правилне исхране”: Октобар – месец правилне исхране и Светски дан хране – 16. октобар
„Одрживи систем снабдевања храном – за безбедну храну и правилну исхрану”

Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, уједно и дан када је ова организација и основана 1945. године. Кампања Светски дан хране 16. октобар – Октобар месец правилне исхране реализује се на територији Републике Србије од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије, а многобројне предшколске установе, школе, деца предшколског и школског узраста и њихови родитељи, васпитачи, наставници, професори, здравствени радници и сарадници дали су велики допринос успеху досадашњих кампања. Циљеви кампање су усмерени на информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих. Остваривање циљева могуће је заједничким ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија), друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.

Ове године Светски дан хране, 16. октобар се обележава под слоганом „Здравље зависи од правилне исхране” – „Одрживи систем снабдевања храном – за безбедну храну и правилну исхрану” и усмерен је на јачање капацитета за унапређење исхране становништва. Циљ је подизање свести, ширење информација и знања, али и мобилисање јавног мњења и фондова у циљу унапређења исхране становништва. Процењено је да је у свету око милијарду гладних људи што није последица само слабих приноса хране, већ и високих цена намирница, малих прихода и повећања незапослености као резултата глобалне економске кризе.
Одрживи систем снабдевања храном се састоји од окружења, људи, институција и процеса којима се храна производи, прерађује и дистрибуира до потрошача. Сваки сегмент прехрамбеног система има утицај на крајњу расположивост и доступност различитих намирница, а самим тим утиче и на избор потрошача. Правилна исхрана би требало увек да буде у фокусу креатора одрживог система снабдевања храном, а не само спречавање болести преобилне или недовољне исхране.

У првој половини 21. века са порастом светске популације на 9 милијарди људи потражња за храном ће се скоро удвостручити, а истовремено усеви ће све више користити као биоенергент и у друге индустријске сврхе. Нови и традиционални захтеви за пољопривредним производима представљају растући притисак на већ осиромашене пољопривредне ресурсе. Пољопривреда је принуђена да се такмичи за земљиште и воду са градским насељима, а истовремено је под притиском адаптације на климатске промене, покушавајући да помогне очувању природних станишта, очувању угрожених врста и биодиверзитета. Ипак, чињеница је да ће све мање људи живети у руралним областима и све мање ће се бавити пољопривредном производњом. Зато је неопходан развој нових технологија ради повећања производње са све мање земљишта и све мање радне снаге.
Здравље људи зависи од правилне исхране, а обезбеђење здравствено исправне хране је један од основних предуслова правилне исхране.

Стога се неминовно намећу следећа питања:

  • Које су могућности производње довољних количина здравствено безбедне хране по приступачним ценама?
  • Колики су капацитети воде и земљишта на располагању за обезбеђење довољних количина здравствено безбедне и квалитетне хране?
  • Колико климатске промене утичу на пољопривредну производњу?
  • Који су кораци у очувању животне средине ради обезбеђења здравствено исправне воде, ваздуха, земљишта од којих зависи и безбедност хране?
  • Које доступне нове технологије могу да помогну у ефикаснијем коришћењу већ осиромашених ресурса?
  • Како учинити правилну исхрану доступном и спречити појаву болести и стања која су последица неправилне исхране?
  • Како у условима пораста цена хране обезбедити задовољавајућу исхрану и смањити неједнакости у здрављу?
  • Да ли су постојећа истраживања довољна да обезбеде изнаћажење одговарајућих решења на време?
  • Како изгледа одрживи систем за безбедност хране и исхране?

Светски дан хране 2013. је прилика да се истраже ова и друга питања с обзиром да је у светлу двоструког оптерећења болестима недовољне и преобилне исхране потребно спровести интегрисану акцију за очување природних ресурса, али и координисану интервенцију у свим секторима: пољопривреди, прехрамбеној индустрији, трговини, здравству (посебно у области јавног здравља), али и образовању.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године интензивира континуиране активности на подизању знања о принципима правилне исхране и навикама у исхрани, с обзиром да је неправилна исхрана значајан фактор ризика за настанак бројних хроничних незаразних болести.

Са циљем унапређења здравља и исхране становника Србије Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ припрема одржавање стручне конференције. Теме ће између осталог обухватити могућности превенције нутритивних фактора ризика кроз програме промоције здравља и мултисекторски приступ, утицај фактора животне средине на навике у исхрани и стање ухрањености становништва, утицај маркетинга на формирање навика у исхрани и значај медијске писмености у превенцији болести које су последица неправилне исхране, јачање капацитета за развијање националних стратегија и акционих планова за унапређење исхране у Републици Србији. У току је и реализација многих активности. Традиционално, сваке године расписује се наградни конкурс за најбоље ликовне и литерарне радове за децу предшколског узраста и ученике основних школа, ове године са темом „Шта треба да једемо, како и зашто”, припремају се и организују предавања, трибине, стручне конференције и изложбе на тему правилне исхране. У оквиру пројекта „Хит је бити фит, а сит” УНИЦЕФ-а и Делхаизе групе у циљу промоције принципа правилне исхране и њихове примене од најранијег узраста сачињен је здравственоваспитни материјал намењен родитељима у чијој изради су учествовали Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, Градски завод за јавно здравље Београд, као и сарадници из примарне здравствене заштите.

Извор: Батут

Постер српски
Постер енглески