Сваки други случај срчаног и можданог удара може да се спречи променом понашања

Саопштење за јавност поводом Светског дана срца

Светска федерација за срце од 2000. године води глобалну борбу против кардиоваскуларних болести, које су водећи узрок оболевања и умирања широм света. Светски дан срца се ове године обележава 29. септембра под слоганом „Крените путем здравог срца” и посвећен је превенцији болести срца и крвних судова у свим узрасним категоријама.

Сваке године у свету од срчаног и можданог удара умре приближно 14 милиона људи, а више од 18% умре пре 60. године живота. Научно је доказано да се 2/3 превремених смрти од незаразних болести, укључујући и смртност од срчаног и можданог удара, може спречити унапређењем здравља и спречавањем настанка болести. Преостала трећина превремене смртности може да се спречи унапређењем система здравствене заштите. Због тога постоје велике разлике у учесталости превремене смртности које се крећу од 4% у високо развијеним земљама до 42% у ниско развијеним земљама. 

Република Србија припада групи земаља у развоју, које карактерише висока стопа умирања и оболевања од кардиоваскуларних болести. У нашој земљи се епидемиолошка слика ове групе болести не мења од 80-их година прошлог века. И даље су то болести од којих оболева и умире највећи део становништва Србије. Током 2012. године од болести срца и крвних судова умрло је 54.972 особа (25.307 мушкараца и 29.665 жена). У Србији сваког дана од различитих облика болести срца и крвних судова умре 151 особа, а свака друга умрла особа је женског пола. Сваког дана у Србији се региструје 60 срчаних удара, а 16 особа дневно умре од последица ове болести.
Међународни ауторитети указују на значај неговања здравих стилова живота као најефикаснијих у спречавању наставка ових болести у свим узрасним категоријама.

Са стицањем знања и усвајањем здравих стилова живота треба започети у најранијем детињству, јер се тада формира лични однос према здрављу. Децу треба научити да је дувански дим опасан по здравље, да је за њихов узраст и добро здравље током живота потребна свакодневна физичка активност и правилна исхрана.

Радно активно становништво и стари су у високом ризику за појаву срчаних болести, посебно жене чији је ризик генерално подцењен, а истина је заправо сасвим другачија. Највећи број жена умире од кардиоваскуларних болести. Ризик од настанка срчаног удара је 25% виши код жена пушача него код мушкараца пушача, а жене оболеле од дијабетеса имају несразмерно већи ризик умирања од кардиоваскуларних болести него мушкарци.
Процена укупног кардиоваскуларног ризика и код жена и код мушкараца постиже се редовним здравственим контролама код изабраног лекара. Већина присутних фактора ризика је промењивог карактера, јер су последица понашања. Међу најзначајније факторе ризика који су одговорни за смртност од кардиоваскуларних болести убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).