Маларија – основне информације

Ажурирано 23.08.2013. године

Маларија је древна болест пореклом из Африке, чијег узрочника (паразит плазмодијум) преноси женка комарца из рода Анопхелес. Распрострањена је у многим тропским и субтропским земљама. После II. светског рата захваљујући међународној сарадњи и Светској здравственој организацији маларија је искорењена у европским земљама. Последњи аутохтони (одомаћени) случај маларије (то подразумева да се особа заразила на територији тадашње Југославије) у нашој земљи забележен је 1964. године у Краљеву. Данас се на подручју наше земље региструју искључиво случајеви импортоване (увезене) маларије. Израз импортована (увезена) маларија значи да је особа  која живи у Србији, извесно време боравила (најчешће на раду) у земљама са ендемском (одомаћеном) маларијом, где се и заразила. Код нас се годишње  региструје просечно 10 до 15 оваквих случајева маларије. Од почетка 2013. године закључно са јуном месецом према расположивим подацима на треиторији Републике Србије пријављена су укупно три случаја импортоване маларије.

Постоје четири врсте маларије, које су узроковане различитим врстама паразита узрочника, који се зове палзмодијум. Без обзира на врсту узрочника, маларија може да се појави у различитим клиничким облицима, од асимптоматских (особе су заражене, али немају симтпоме болести) или благих облика болести до тешког обољења, са неизвесним, па и смртним исходом. Међутим, фалципарум маларија је врста маларије код које најчешће долази развоја тешке клиничке слике болести, чак и са смртним исходом. Ова врста маларије присутна је у многим афричким земљама јужно од Сахаре. Посебно осетљиве категорије становништва за маларију фалципарум су деца, труднице и особе које долазе из подручја на којима нема маларије, односно код поменутих особа већа је вероватноћа настанка тешког облика болести, па и смртног исхода.

Резервоар заразе је искључиво човек, а инфекција се преноси искључиво убодом зараженог комарца из рода Анопхелес, односно маларију не могу да преносе комарци из рода Цулеx, који су одомаћени код нас. Симптоми болести настају најчешће 7 до 30 дана након убода зараженог комарца. Међутим, употреба антималаричних лекова у профилактичке сврхе (односно, у циљу заштите од оболевања), што је уобичајено код путника у међународном саобраћају или особа које одлазе на рад у земље са ендемизованом (одомаћеном) маларијом, могу да одложе појаву симптома болести више недеља или месеци након заражавања. У таквим случајевима може да се постави погрешна дијагноза болести, или се болест касно дијагностикује, што свакако утиче и на исход. Због тога је неопходно да се све особе које су путовале/боравиле у земљама тропског и субтропског подручја у току претходних 12 месеци у случају појаве било каквих симптома болест обавезно јаве ординирајућем лекару и дају податак о путовању.

Симптоми болести се најчешће манифестују у виду повишене температуре, грознице, знојења, главобоље, мучнине и повраћања, малаксалошћу. Поменути симптоми личе на симптоме грипа, прехладе и многих других инфекција, па уколико изостане податак о путовању у претходних 12 месеци, лекар највероватније неће узети у обзир могућност да се можда ради о маларији.

Тешка форма маларије може да се манифестује следећим симптомима и знацима:

  • Церебралном маларијом, са поремећајем понашања, поремећајима  свести, нападима, комом или другим неуролошким поремећајима
  • Тешком анемијом
  • Појавом крви у урину (мокраћи)
  • Акутним респираторним дистрес синдромом – запаљенска реакција плућа, која ремети размену кисеоника
  • Поремећајима у згрушавању крви
  • Ниским крвним притиском
  • Акутним отказивањме рада бубрега
  • Метаболичком ацидозом (повишена киселост крви и телесних течности)
  • Хипогликемијом (снижен ниво шећера у крви)

Уколико се дијагностикује на време, маларија може да се излечи. Врло је важно што пре поставити дијагнозу маларије и лечити чак и благе облике болести, јер може доћи до појаве изненадних компликација.
Када су у питању путници у међународном саобраћају или особе које одлазе на рад у земље тропског или субтропског подручја, њима се, у зависности од области у коју одлазе, препоручује или само заштита од убода комараца (уколико је ризик заражавња мали) или и заштита од убода комараца и примена одговарајућих антималаричних лекова.

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

Најлакши и најефикаснији начин превенције наведених болести је спречити убод комарца или другог инсекта. У том смислу препоручује се:

  • Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
  • Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
  • По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
  • Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
  • Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
  • Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
  • Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
  • Употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у затвореном простору.
  • У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно  се придржавати свих наведених мера превенције које подразумевају и превентивно узимање лекова (хемиопрофилакса) пре одласка, током боравка и по повратку из маларичних подручја (подручја у којима постоји ризик од преношења маларије).
  • У случају појаве било каквих симптома болести по повратку са путовања, одмах се јавити изабраном лекару и навести податак о путовању и евентуалном убоду комарца или других инсеката.

Извор: Батут

Припремила
Мр сци мед Бојана Гргић
Специјалиста епидемиологије
Шеф Одељења за превенцију И контролу заразних болести