14. март 2013. године, Светски дан бубрега „Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега”

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је: „Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега!”.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега и мокраћних путева су се обратиле 543.172 особе, болнички се лечило њих 35.105,  а 2147 особа је умрло у 2011. години. У последњих неколико година, препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ  због ових опасних обољења.

Акутно оштећење бубрега карактерише: изненада појава крви и беланчевина у мокраћи, смањење количине излучене мокраће а долази и до појаве отока и повећаног крвног притиска. Обично настаје након различитих инфекција, пре свега бактеријских инфекција горњих респираторних путева и коже (стрептококних). Неинфективно акутно оштећење бубрега настаје као последица системских, наследних, метаболичких, биохемијских поремећаја имунолошких и малигних болести (штетно дејство лекова, тешких метала, зрачење) или су настале као последица дејством непознатог узока.

Акутна слабост (инсуфицијенција) бубрега је тешко оштећење функције бубрега са различитим клиничким симптомима. Јавља се нагло, често као компликација других обољења или стања. Ако се брзо отклоне узроци њеног настанка, бубрези могу да поврате нормалну функцију, у противном, акутна слабост доводи до појаве синдрома акутног затајивања (недовољне функције бубрега). Прогресивно оштећење бубрега, најчешће узроковано различитим болестима (гломерулонефритис, дијабетес, хипертензија, пијелонефритис, опструкције у уринарном тракту и др) карактерише хронична инсуфицијенција бубрега, односно трајно оштећење његове нормалне функције. Ради се о болести која се развија постепено и најчешће је последица шећерне болести и повишеног крвног притиска. Истраживања у свету  показала су да приближно свака десета одрасла особа има неки облик оштећења бубрега.

Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и прерану смрт (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење, које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.
 
У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Лечење пацијената поступцима дијализе се спроводи у 58 здравствених установа (53 здравствене установе из Плана мреже и 5 установа ван Плана мреже). Број осигураних лица који се лече поступцима дијализе у здравственим установама износио је 4247 у Републици Србији у 2012. години. На перитонеумском програму, који укључује и лечење дијализом у кућним условима, дијализирано је 466 пацијената. Укупан број пацијената/осигураних лица на хроничном програму лечења поступцима дијализе у Републици Србији износио је 4713.
Трансплантација бубрега заснива се на пресађивању органа, који се могу добити од живих или умрлих особа. Који начини трансплантације ће бити одабран зависи од брзине проналажења одговарајућег органа. Код приближно 10–15% болесника, даваоци органа могу бити крвни сродници (чланови породице) или биолошки несродни донатори (брачни партнери, пријатељи). За остале болеснике траже се подударни даваоци код особа са дијагностикованом можданом смрћу (кадаверични даваоци). Из тог разлога потребно је повећати број кадаверичних трансплантација.
Неопходно је више информисати грађане о значају донације органа. Донирање органа знак је хуманости, солидарности и племенитости, којим једна особа исказује своју жељу и намеру да након смрти донира било који део тела ради пресађивања/трансплантације, како би се помогло тешким болесницима.
У Србији се трансплантације бубрега обављају у пет здравствених установа. Током 2012. године од укупно 79 трансплантираних бубрега, 47 пресађених бубрега узето је од умрлих донора. На листи чекања за трансплантацију бубрега налази се 658 особа.
Болести бубрега могуће је на време дијагностиковати. Прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска могу се открити рани знаци бубрежне болести.

Осам златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега:
 
1. Будите физички активни!
2. Редовно контролишите ниво шећера у крви!
3. Контролишите крвни притисак!
4. Храните се правилно и одржавајте нормалну телесну тежину!
5. Узимајте довољне количине течности!
6. Престаните да пушите!
7. Не узимајте лекове који нису прописани рецептима!
8. Редовно контролишите бубреге уколико имате један или више фактора ризика!
Проверите свој ризик за болести бубрега
  
• Имате ли повишени крвни притисак?
• Имате ли шећерну болест?
• Имате ли прекомерну телесну тежину?
• Имате ли више од 50 година?
• Да ли је било болести бубрега у вашој породици?
• Да ли сте малокрвни?
• Ако имате један или више потврдних одговора, јавите се изабраном лекару.

(http://www.worldkidneyday.org)