Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

НИЗАК РАСТ ДЕЦЕ

Низак раст деце мозе да буде симптом неких болести, те није необично што родитељи брину да ли њихово дете нормално расте.
Дете је мало или ниског раста ако је његова висина 2СД (две стандардне девијације) испод стандарда, а "патуљастог раста" ако је 3СД испод. Дефиниција је мало нејасна. Суштина је у томе да се мерењем већег броја деце направио стандард (графикон) са којим се пореди дететова висина. Већина деце ниског раста је здраво. Међу њима треба пронаћи малобројне који су ниски због неке болести. 

Нормално низак раст 

Највећи број ниске деце има родитеље и рођаке чија је висина знатно испод просечне - породични ниски раст (гестацијски низак раст). Она су наследила гене за низак раст. На рођењу та деца нису ситна ни незрела, само спорије расту, посебно између друге и четврте године.
 Код те деце скелетно сазревање одговара узрасту и пубертет се јавља у уобичајено време. Складно су грађена - обим главе одговара њиховој висини. Они израсту у ниску особу, каошто су и њихови родитељи.

Нека деца спорије расту - конституционално успорен раст и развој. Њихови родитељи, који нису ниског раста, су такође спорије расли и касније ушли у пубертет. Спорији раст ове деце је посебно упадљив у адолесценцији када су њихови вршњаци нарасли и добили своју максималну висину.
 Ова деца имају успорено скелетно сазревање, што значи да ће дуже да расту од својих вршњака и касније да достигну своју максималну висину. Многа од те деце стрепе да ће остати ниска и треба им објаснити да ће они касније да порасту. Међутим, има деце која наследно спорије расту, касније улазе у пубертет и дуже расту, али остају нижа од просека, јер су и њихови родитељи ниски. 

Патолошки низак раст

Застој у расту пре рођења: Та деца су лагана на рођењу (2СД испод тежине свог гестацијског доба), имају релативно велику лобању, а ситно лице. Могу да имају урођене малформације, а није ретка ни ментална ретардација. То може да буде последица обољења плаценте (инсуфицијенција плаценте), инфекције мајке и плода (рубеола, цитомегаловирус, токсоплазмоза, сифилис. Могу да утичу лекови (антиепилептици), гладовање мајке, пушење, алкохол и тешке болести мајке.

Хромозомске аномалије су могућ узрок. Код девојчица то је најчешће Турнер-ов синдром (Тарнеров). Ове девојчице имају монозомију X-хромозома (45 X) тј. недостаје им један X хромозом. Не морају да имају карактеристичан изглед. Међутим, могу да имају ниско чело, кратак и широк врат, широк грудни кош са размакнутим слабије развијеним брадавицама, деформитете ногу, бројне младеже по кожи. Код деце која тако изгледају обавезно треба да се уради ултразвук, јер могу да имају урођену срчану ману и потковичасти бубрег. 
Недовољна исхрана је и данас један од најчешћих узрока ниског раста. Та су деца ниска због недостатка витамина и олигоелемената и малокрвности. Због слабе исхране чешће побољевају и због тога спорије расту. Када им се обезбеди боља исхрана почну брже да расту (компензаторни раст). 
Ендокрини поремећаји: На њих се највише мисли, а тек 10% ниске деце има поремећаји рада жлезда са унутрашњим лучењем. Од ендокриних поремећаја низак раст изазива недостатак хормона раста, тироидних хормона, инсулина и појачано лучење полних хормона. 
Недостатак хормона раста је најчешће последица поремећаја функције хипоталамуса или хипофизе. Деца су ниског раста, пропорционално грађена, пуначка, младалачког лица, малих стопала и шака, високог чела. Расту спорије од остале деце, коштано сазревање је спорије и пубертет наступа касније.
 Терапија хормоном раста се спроводи до престанка раста тј. затварања епифиза дугих костију. Лечењем осталих ендокриних поремећаја (дијабетес, хипотиреоза) раст се нормализује. 
Поремећаји метаболизма, као гликогенозе, сфинголипидозе, мукополисахаридозе, муколипидозе... осим ниског раста могу да изазову менталну ретардацију. До застоја у расту доводе и поремећаји метаболизма калцијума, фосфора, витамина Д и и његових метаболита.
 Психосоцијални ниски раст: деца коју родитељи не воле или запостављају могу да имају низак раст због необичних навика у исхрани. Она често имају поремећај сна и различите облике бизарног понашања. Променом животне средине почињу нормално да расту.
 Хроничне болести: многе хроничне болести се откривају тражењем узрока споријег раста и слабог добијања тежине. Ова деца имају успорено коштано сазревања и појава секундарних сексуалних карактеристика им касни. Споро раску због недовољног уноса хранљивих материја због повраћања, муке, слабе ресорпције хране, недостатка неких витамина или олигоелемената... Лечењем основне болести раст се нормализује.
 Непропорционални ниски раст се среће код поремећаја развоја костију и хрскавица. У ове веома ретке болести спадају ахондроплазије, хипохондроплазијеостеогенезис имперфекта. Дужина трупа и екстремитета нису сразмерне. Поједини делови екстеремитета могу да буду знатно скраћени. Код ове деце раст не може да се нормализује.

Лечење

Важно је да се постави дијагноза ниског раста и ако је потребна терапија да се започне на време. Ако лечење није могуће или није потребно дете и родитељи то треба да знају. Давање хормона раста здравој наследно ниској деци није етично.