КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ

Климатске промене већ имају мерљив утицај на временске прилике у Европи у виду повећања просечних вредности температуре и промене количине падавина, а очекују се све чешћи таласи врућине, поплаве, суше. Једна од последица климатских промена је и њихов утицај на  појаву, распрострањеност и сезонске варијације заразних болести људи. То подразумева појаву и ширење већ постојећих заразних болести на подручјима где их раније није било, али и појаву нових заразних болести.

Највећи утицај климатске промене имају на векторске заразне болести. То су болести чији узрочник извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарци, крпељи и различите друге врсте инсеката). Вектори су организми који немају механизме за одржавање телесне топлоте, па директно зависе од спољашње температуре. Одговарајућа температура и влажност ваздуха су основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута. Процењује се да  свако повећање температуре ваздуха за 0,1 степен Целзијуса шири станиште комараца и до 150 километара у правцу северне географске ширине земљине кугле.

Према расположивим подацима Института за јавно здравље Србије на територији наше земље за сада нису регистроване нове болести, нити је уочено повећање учесталости заразних болести које би могле да се доведу у везу са климатским променама. Када су у питању болести које се преносе векторима, на територији наше земље региструју се претежно случајеви оболевања од лајмске болести, импортоване (увезене) маларије и кожне лајшманијазе.

Лајмска болест, коју преносе заражени крпељи, показује тренд пораста броја оболелих током последњих десет година, што се може објаснити бољом дијагностиком болести.
Израз импортована (увезена) маларија значи да је особа  која живи у Србији, извесно време боравила (најчешће на раду) у земљама са ендемском (одомаћеном) маларијом, где се и заразила. Код нас се годишње региструје просечно 10 до 15 оваквих случајева маларије.

Спорадично се региструју случајеви оболевања од кожне лајшманијазе, један до два случаја годишње. Лашманијаза је обољење узроковано протозоама (паразитима), које се преноси убодом пешчаних мушица (инсекти слични комарцима).

Због повећања броја случајева оболевања код људи, као и појаве обољења у неким европским земљама где их раније није било, неке заразне болести (грозница Западног Нила, денга, лајшманијаза) постале су претеће болести у Европи. Претеће болести, односно болести у настајању (емергинг) су болести чија је учесталост код људи порасла током последње две деценије или има тенденцију пораста у блиској будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у узрочницима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).

У склопу редовних активности епидемијског обавештавања праћењем догађаја који могу представљати претњу по јавно здравље, Комуникациони центар Института за јавно здравље Србије континуирано прати, између осталих, и догађаје у Европи и свету који се односе на појаву заразних болести које се могу довести у везу са климатским променама (грозница Западног Нила, денга, чикунгуња).

Болести на чију појаву утичу климатске промене и које могу потенцијално да представљају претњу по здравље нашег становништва су следеће.

Грозница Западног Нила

Грозница Западног Нила је потенцијално тешко обољење које се преноси убодом зараженог комарца из рода Аедес (такозвани азијски тиграсти комарац). Узрочник је вирус грознице Западног Нила, који је први пут изолован и идентификован у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус (вирус који се преноси артроподама, односно инсектима) на свету. Резервоар заразе су птице (углавном гаврани и чавке). Симптоми болести јављају се 3–14 дана након убода зараженог комарца. Код око 80% инфицираних особа ово обољење протиче без симптома. Око 20% заражених особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања. Обично поменути симптоми пролазе у року од пар дана, мада су забележени случајеви када је обољење трајало и више недеља.
Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике, односно неуроинвазивног облика болести (упала можданица и/или мозга). Особе изнад 50 година старости имају већи ризик од настанка тежег облика болести Од животиња најчешће оболевају коњи. Болест се са заражених људи и коња не шири даље, већ искључиво уједом инфицираног комарца.
У Републици Србији до сада нису регистровани случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.

Висцерална лајшманијаза (кала-азар)

Висцерална лајшманијаза, односно лајшманијаза трбушних органа или кала-азар је обољење које изазива паразит, протозоа из рода Лајшманија, које је претежно присутно у тропском и субтропском појасу (Индија, Кина, Африка, Централна и Јужна Америка), и на обалама Средоземног мора: Италија, Шпанија, Балканско полуострво, Алжир, Тунис. Главни резервоар заразе су пси, а болест се на људе преноси уједом мушице Флеботомус папатачи – пешчана мушица, која је слична комарцу. Ова мушица је одомаћена у земљама јужне Европе. Изузетно је осетљива на температуру спољашње средине. Паразит узрочник лајшманијазе напада ћелије имуног система и унутрашње органе, пре свега јетру. Нелечено обољење обично се завршава смртним исходом. Постоји опасност да са порастом температуре дође до промене географске дистрибуције и ширења пешчане мушице на подручју Европе.
У нашој земљи региструју се искључиво случајеви оболевања од кожне лајшманијазе. Кожна лајшманијаза је лакши облик болести и праћена је променама на кожи у виду осипа, раница и чирева. Кожне промене обично пролазе спонтано након више месеци, остављајући ожиљак.

Чикунгуња грозница

Чикунгуња грозница је акутно вирусно обољење које се преноси на човека убодом комарца из рода Аедес. Обољење се јавља у Африци, Индији, Југоисточној Азији, Аустралији, Филипинским острвима. Резервоар заразе су мајмуни, глодари, птице. Болест код човека почиње нагло повишеном температуром, боловима у мишићима, главобољом, али доминантан симптом је бол у зглобовима (артралгија). Симптоми се јављају 4–7 дана након убода зараженог комарца. Обољење обично кратко траје и не оставља последице.
Прва епидемија чикунгуња грознице у Европи са локалном трансмисијом узрочника (преношење, ширење инфекције) регистрована је 2007. године у Италији. Епидемијској појави овог обољења погодовали су повољни климатски услови који су допринели великој густини популације комараца вектора чикунгуња грознице. У исто време, држављанин Италије, који се заразио вирусом чикунгуње у Индији, вратио се у своју земљу у фази виремије (присуство вируса у крви), и на тај начин унео овај вирус у популацију комараца у Италији.
Данас је вектор чикунгуња грознице присутан у неколико земаља Европе, централној Америци, Бразилу и САД-у.
У Републици Србији нису регистровани случајеви оболевања људи од чикунгуња грознице.

Денга

Денга је акутно вирусно обољење, које се преноси на човека убодом зараженог комарца из рода Аедес. Денга је ендемична у преко 100 земаља Азије, Америке, Пацифичког региона, Африке и Кариба. У клиничкој слици доминирају висока температура, јаке главобоље, болови у зглобовима, мишићима и костима, осип и минимална крварења из носа или десни, мада су могућа и крварења у дигестивном тракту и плућима.
У 2010. години први пут је пријављена локална трансмисија (преношење инфекције) денге у Француској и Хрватској, а импортовани случајеви (увезени случајеви, односно особе које су се заразиле приликом боравка у земљама у којима је ово обољење одомаћено) су откривени и у другим европским земљама, што повећава ризик за појаву аутохтоних случајева у земљама где постоје одговарајући вектори. Аутохтоно обољење је обољење које је одомаћено на датој територији, што би у случају денге значило да су на одговарајућем подручју присутни вектори који преносе ову инфекцију на људе и вирус узрочник. У 2011. години, и до сада у 2012. години нису регистровани аутохтони случајеви денге на територији Европе.
 
Грозница долине Рифт

Грозница долине Рифт је заразно вирусно обољење оваца, говеда и коза, од којег може да оболи и човек. Природни резервоари су непознати, али се претпоставља да то могу бити камиле, биволи, антилопе и мишеви. Човек може да се зарази преко инфицираног ткива оболелих животиња или убодом комарца из рода Аедес, Цулеx и Анопхелес. Симптоми иду од веома благих, сличних грипу, до појаве жутице, крварења из слузница, упале мозга, па и смртног исхода. Узрочник грознице долине Рифт откривен је 1931. године у Кенији, а обољење је било карактеристично за предео суб-сахарске и северне Африке. Године 2000. случајеви оболевања од грознице долине Рифт у хуманој популацији потврђени су у Саудијској Арабији и Јемену, први пут ван Афричког континента, па постоји потенцијални ризик да се ово обољење појави и у другим деловима Азије или на Европском континенту. 

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

Најлакши и најефикаснији начин превенције наведених болести је спречити убод комарца или другог инсекта. У том смислу препоручује се:

  • Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
  • Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
  • По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
  • Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
  • Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
  • Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
  • Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
  • Употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у затвореном простору.
  • У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције које подразумевају и превентивно узимање лекова (хемиопрофилакса) пре одласка, током боравка и по повратку из маларичних подручја (подручја у којима постоји ризик од преношења маларије).
  • У случају појаве било каквих симптома болести по повратку са путовања, одмах се јавити изабраном лекару и навести податак о путовању и евентуалном убоду комарца или других инсеката.

(Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут")