5. ЈУН – СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 


Тема Светског дана заштите животне средине за 2012. годину је „Зелена економија”: Да ли сте и ви укључени?    На први поглед се може учинити да је концепт Зелене економије мало превише сложен за „обичног” човека. Ипак, зелена економија је заиста нешто што је примењиво свуда око нас, и можемо наћи начине да се уклопимо у ту идеју.

Програм Уједињених нација за животну средину дефинише зелене економије као развој и увећање људског благостања и профита, али и смањивање  ризика по животну средину.

Практично, Зелена економија обезбеђује увећање прихода и запослености, али се у први план ставља смањење емисије угљеника и загађења, повећање ефикасности искоришћења енергије и других ресурса, и спречавање губитка биодиверзитета. У овом процесу користе се јавна и приватна средства. Инвестиције би требало да буду катализатор и морају да буду подржане од државних органа: одговарајућом политиком јавних расхода, реформама, прописима.

Шта наведено значи за појединца? Потребно је да се свако од нас упозна са концептом Зелене економије и процени како може  да се укључи у њега.
Корисне информације могу се наћи на сајту Светског дан заштите животне средине, Тwиттер-у и  Фацебоок-у.

Усмеравање развоја ка зеленој економији

Милиони људи широм света припремају се за обележавање Светског дана животне средине (WЕД). Искористимо прилику да скренемо нашу пажњу на овогодишњу тему  „Зелена економија: Да ли сте и ви укључени?”.
Оно што прво можемо учинити је одрживи транспорт. Одрживи транспорт је свако превозно средство са малим утицајем на животну средину. То може бити ходање, превоз бициклом, форсирање транзитног саобраћаја, зелена возила. Животну средину чува и  смањење броја аутомобила, веће коришћење градског превоза и промоција здравих стилова живота.
Сви имамо избор између куповине бицикла и аутомобила, и шта бирамо? Аутомобил,  наравно! Овај избор је довео до повећане тражње за моторним возилима, а последица је загађење ваздуха и оштећење животне средине. Услед наведеног загађења ваздуха  дешава се скоро један милион смртних случајева годишње, за шта смо ми одговорни. Према УНЕП-овом Извештају о зеленој економији, загађивачи ваздуха су главни узроци кардиоваскуларних, плућних и респираторних болести. Излагање олову из горива може изазвати повећан крвни притисак, оштећење јетре и бубрега, смањење плодности, конвулзије, кому и чак и смрт. Ми имамо моћ да променимо ову ситуацију. Знамо проблем, а знамо и ко га изазива. Имамо решење – одрживи транспорт. Шта чекаш?  Паркирај свој ауто и одвези се бициклом на посао, вози се са својим суседима, ако идете у истом смеру. Хајде да будемо сложни и усмеримо напредак у смислу чистије, зелене економије.

10 области за зеленију планету

1. Зграде
Начин градње има последице – хајде да изградимо бољи свет! Начин пројектовања и изградња зграде јако утиче на климу и све ресурсе. Енергетским аудитом, ревизијом куће или пословног простора, можемо уштедети енергију и смањити трошкове.
Треба да одлучите да ли ћете куповати близу куће или очувати зелене површине? Умањите свој утицај одлучујући се за објекте који мало нарушавају природу и робне марке које чувају зелене површине. Можете подржати ефикасну и зелену економију тако што ћете преузети одговорност за и изградњу и зграде у вашем животу! Озеленимо околину!

2. Рибарство
Плодови мора су укусни и здрави, али уништавање воденог света није!
Претерано рибарење у многим деловима света прети да ће потрошити залихе рибе. Можемо избећи ту ситуацију тако што ћемо промовисати праксу одрживог риболова.
Упознајте се са еко-ознакама и купујте само рибу која је произведена на одржив  начин. Избором морских плодова произведених на одрживи начин, шаљете поруку произвођачима да подржи зелену економију у рибарству. Озеленимо околину!

3. Шумарство
Шуме су основ за преживљавање људи и за одржавање друштва и културе. Са друге стране, оне су станиште за мноштво дивљих врста и екосистема. Неконтролисана сеча шума  повећава за  20 одсто  емисију гасова са ефектом стаклене баште.
Одрживо управљање шумама обезбеђује услове за постојање људских заједница  и екосистеме без оштећења животне средине и климе.
Користите електронске базе података како бисте смањили потребну количину папира, тражите да дрво и папир које користите долазе из шума које се обнављају.
Када подржавате одрживе шуме, подржавате здраву животне средине и одрживо окружење. Озеленимо околину!

4. Превоз
Застоји, загађење, саобраћајне несреће. Постоји бољи начин! Када сте сами у аутомобилу, то није само еколошки и економски неефикасно, ви сте и усамљени! Поделите вожњу са суседима или користите јавнои превоз: смањићете утицај на животну средину, трошкове и ојачаћете своју заједницу. Шетња или вожња бициклом је одлична за ваше здравље  и вашу животну средину. Када одаберете алтернативне методе превоза, подржавате зелену економију у сектору транспорта. Озеленимо околину!

5. Вода
Користите воду мудро! Милијарде људи широм света нема приступ чистој води за пиће и адекватној санитацији. Повећање броја људи још више ће погоршати проблем. И наизглед мали кораци у мудром коришћењу воде помажу много у очувању овог драгоценог ресурса.
Затворите славину када не користите воду, сачекајте да ваша машина за веш или судове буде пуна, скратите време туширања, не заливајте ваш травњак након кише.
Ефикасност коришћења ресурса је кључ у зеленој економији, а вода је један од најважнијих. Озеленимо околину!

6. Пољопривреда
Користите своју моћ потрошача да подржите локалну, органску и одрживу пољопривреду!
Број људи на планети се увећава. Време је да подржимо одрживу пољопривреду и обезбедимо могућност да нахранимо све. Гајите сопствено поврће, користите сезонско, купујте код  локалних пољопривредника. Када купујете локалне производе, органске, одрживо произведене, шаљете поруку произвођачима да подржавате зелену економију у пољопривреди. Озеленимо околину!

7. Снабдевање енергијом
Савремени начин живота захтева енергију: да ли је потражња превелика за наше ресурсе?
Уобичајени извори енергије (нафта, угаљ, гас, итд) су штетни за здравље и животну средину, и додатно, нису одрживи у околностима растућих енергетских потреба.
Подржавајте развој чисте, обновљиве енергије избором робне марке и производа који улажу у њих – или улажите у њих сами! На путу преласка на обновљиве видове енергије, размислите о  могућностима за побољшање ваше личне енергетске ефикасности. Искључите светла и апарате када их не користите, не грејте кућу када нико није у њој. Помажете изградњу зелене економије подржавајући чисте, одрживе изворе енергије и када сте енергетски ефикасни. Озеленимо околину!

8. Туризам
Како стићи до ваше туристичке дестинације? Туризам је одличан за локалне економије, али не и ако је резултат негативних еколошких и социјалних утицаја. Исти принципи важе за подржавање зелене економије у својој заједници и када сте на путу: купујте локално, делите превозно средство са другима, ограничите  употребу воде и енергије. Распитајте се пре него што кренете: који хотели и туристичке агенције подржавају екотуризам? Како могу да ограничим свој утицај на околину када сам на путу? Када подржавате екотуризам,  помажете заједницама у својим туристичким одредиштима да створе привредни раст без жртвовања животне средине и социјалног благостања. Озеленимо околину!

9. Отпад
Ако све што купимо у неком моменту постаје отпад, где ћемо ставити све то?
Одбацивање било чега значи губитак могућности да поново користимо материјал. Додатно, повећава се емисија метана (један од гасова који ствара ефекат стаклене баште) из депонија. Рециклира се само 15 одсто електронског и отпада на глобалном нивоу. Рециклажа је најпожељнија: смањује величину депонија и потребу да произведемо више  сировина. Сазнајте више о могућности рециклирања у вашој заједници и подржите ефикасније коришћење сировина за ефикасније зелену економију. Озеленимо околину!

10. Производња и индустрија
Није тајна да су индустрија и производња „груби” за животну средину – али ствари се могу променити, и ви можете да помогнете! Индустрија и производња повећавају запосленост и економски раст, али да ли се исплати да запослимо некога да производи загађење? Будите мудар потрошач – подржите предузећа која имају одрживе планове, инвестирају у обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине. Загађивање је свуда. Ипак, многе компаније су искрено посвећене постизању одрживости. Урадите свој део посла, и постављајте питања. Одабирањем одрживог пословања уместо само пословања, шаљете поруку да је време да се индустрија и производња прилагоде зеленој економији. Озеленимо околину!

Извештај о зеленој економији

Извештај је састављен од стране УНЕП-а, у сарадњи са економистима и стручњацима широм света. Он показује да зелена привреда није сметња прогресу, већ напротив, нови покретач раста, ствара нова пристојна радна места, и представља јаку стратегију за елиминацију сиромаштва. Извештај  настоји да мотивише креаторе политике да створе услове за улагања у зеленој економији, кроз поглавља: пољопривреда, рибарство, вода, шумарство, обновљива енергија, производња, отпад, градња, транспорт, туризам и друга.

ЗАКЉУЧЦИ

Кретање друштва ка зеленој економији има тенденцију да постигне одрживи развој и искорењивање сиромаштва, и то брзо и ефикасно. Ова тенденција се заснива на двема истовременим променама –  наше околине и природне средине,  као и ризицима са којима се суочавамо због тога. Ове промене су материјалне природе и захтевају промишљени  приступ економији.
Потребно је да се изграде или побољшају природни потенцијали, као што су шуме, воде, земљишта и залихе рибе, које су посебно важне за рурално становништво и сиромашне. Зелене инвестиције би требало да побољшају нове секторе производње и технологије које ће бити основ за економски развој у будућности. При томе би требало фаворизовати обновљиве изворе енергије и савремену технологију, енергетски ефикасне објекте и опрему, транспорт и  јавни превоз, инфраструктуру  као и ситеме за управљање отпадом и рециклажу.  Комплементарне инвестиције су потребне и за улагање у људске ресурсе и едукацију у циљу  одрживог развоја.

Један од главних закључака овог извјештаја је да зелена привреда подржава пораст прихода и запослености, као и да не мора постојати такозвани компромис између економског напретка и одрживости животне средине. 

Резултати извештаја указују да краткорочно гледано, економски раст по зеленом сценарију може бити мањи него у обичним кретањима.  Међутим, у дужем временском периоду, до  2020. и касније, кретање ка зеленој економији ће се унапредити и превазићи  традиционални приступ.

У извештају се такође закључује да, у великом броју важни сектори, као што су пољопривреда, грађевинарство, шумарство и саобраћај, водопривреда, зеленом економијом  обезбеђују више радних места. У секторима у којима је капитал значајно смањен, као што су рибарство или озелењавање ће се захтевати да се смање губици. Послови би требало да у кратком року постану профитабилни и да обезбеде радна места и заштиту радника од свих негативних утицаја.

Иако ће највећи део инвестиција потребних за зелене економије доћи из приватног сектора, јавни сектор ће такође играти важну и водећу улогу у транформацији. У том случају јавне инвестиције ће морати да буду ордговорне за почетак трансформација и ефикасан  прелазак на зелену економију.

Постоји много више приватног капитала на располагању од финансијских средства јавног сектора, међутим, многе земље у развоју имају ограничен приступ приватном капиталу. Велики износ средстава потребан за зелене инвестиције у почетним фазама транзиције ка зеленој економији мора доћи од нових и иновативних механизама финансирања.  У том смислу фонд у оснивању, Греен Цлимате Фунд, нуди значајну наду за постизање потребног финансирања. Тамо где су национални буџетски услови ограничени, мултилатералне  развојне банке су идеалне да пруже финансијску помоћ како би ове земље могле да крену путањом ка зеленом развоју.

Правци за даља истраживања
Овај извештај је анализирао услове за мобилизацију инвестиција, као и потенцијалне користи од ових инвестиција у озелењавању  светске економије.

Даља истраживања  би требало да дају одговоре на следећа питања:

  1. Како управљати  транзицијом у постизању зелене економије? 
    Како земље треба да поднесу одговарајући темпо транзиције са претежно традиционалне на  зелену економију?  Многе земље су суочене са инфраструктуром и индустријом  која је развијена по традиционалном  моделу. Питање транзиционе  изградње капацитета и обуке људских ресурса. У многим случајевима, због инерције кретања традиционалне економије, вероватно ће се наставити истим путем још неко време. Треба узети у обзир  инерцију и покрета ка зеленој економији.
  2. Како да се осигура да  политика  зелене економије не иде на штету трговине?
    Поставља се питање: Да ли је могуће да се осигура фер трговина у случају да држава интервенише у преласку на зелену економију? Овај извештај евидентира позитивни развој трговине која може да игра улогу у размени, преносу и распоређивању повољне технологије у свим земљама.
  3. Како да се измери напредак у транзицији ка зеленој економији?
    Различита поглавља овог извештаја користе широк спектар показатеља да се истакне:
  • Обим изазова – на пример: ниво емисије  СО2
  • Обим могућности – као што је величина тржишта за ефикасне технологије
  • Основана правила – као што је коришћење  обновљиве енергије
  • Политика исхода – као што је постигнута стопа рециклаже као и материјални и  енергетски интензитет у производњи  и потрошњи.
    Различити сектори ће морати користити различите матрице за мерење  напредка ка зеленој економији.

    Ка  зеленој економији
    Овај извештај представља први корак у дефинисању кључних питања за кретање ка зеленој економији на националном и глобалном нивоу. Укратко, према њему зелена економија вреди јер улаже у природни капитал. Екосистеми су боље очувани, а долази се до побољшања стања и прихода домаћинстава у сиромашним руралним заједницама. У пољопривреди се значајно побољшавају приноси за сопствене потребе. Такође је присутан напредак у водопривреди, водоводним и канализационим  системима  као и иновације у  коришћењу соларне енергије, биомасе итд. Зелена економија помаже ублажавању сиромаштва.

Развијене земље имају кључну улогу у изградњи способности и капацитета у земљама у развоју и стварању међународног тржишта са законском инфраструктуром за зелену економију. Међутим, земље у развоју морају бити довољно свесне да се напредују по својој брзини, поштујући своју развојну политику,  околности и ограничења. Зелена економија доноси више еколошких и друштвених користи. Наравно, постоје многи ризици и изазови који се при томе срећу. Међутим, највећи ризик од свега је стагнирати и  не укључити се у транзицију ка зеленој економији.

За кретање ка зеленој економији потребни су лидери, цивилно друштво и водеће компаније би требало да се заједнички ангажују у овој транзицији. То ће захтевати континуирани напор од стране креатора политике.

Кретање ка зеленој економији се фокусира на следећих 11 сектора:

  1. Пољопривреда даје највећи допринос зеленој економији у  многим земљама у развоју. Процењује се да запошљава 1,3 милијарде радника широм света. Одржива пољопривреда и индустрија хране ће повећати број атрактивних послова и у пољопривреди и ван ње као на пример у ланцима снабдевања и  инфраструктури.
  2. Изградња и грађевинарство су одговорни за трећину светске укупне потрошње примарне енергије. Корекције постојећих зграда су огромно тржиште и потенцијал  за запошљавање у развијеним земљама. Нове зелене зграде могу да помогну земљама у развоју да испуне потражње за стамбеним и комерцијалним зградама уз истовремено смањење потрошње енергије.
  3. Градови у којима живи више од половине данашњег светског становништва имају велики потенцијал за зелену економију кроз  примену у саобраћају, повећаној ефикасности у инфраструктури и енергетици.
  4. Енергија из обновљивих извора тренутно снабдева скоро 15% примарне енергије у свету. Обновљиви извори енергије су инвестиције које могу да играју значајну улогу у испуњавању миленијумских развојних циљева, побољшања јавног здравља и  безбедности.
  5. Рибарство тренутно достави годишњи профит од рибарских предузећа широм света од око осам милијарди САД долара и директно и индиректно подржавају 170 милиона радних места и остварују приход од 35 милијарди САД долара годишње. То је ипак сектор који се може унапредити. Успостављање ефикасног управљања може повећати принос у морском рибарству од око 80 милиона тона на процењених 112 милиона тона  у години.
  6. Шуме нестају или су деградиране због прекомерне сече и притиска за коришћење земљишта, укључујући и пољопривреду. Покренуте су акције на међународном и националном нивоу  о могућностима  запошљавања у вези са шумарством,  што омогућује средства за живот и приходе у локалним заједницама где се могу вршити услуге чувања и одржавања шумских  екосистема.
  7. Индустријска производња троши трећину глобалног снабдевања енергијом, емитује четвртину укупног загађења који се одражава на ефекат стаклене баште Ово поглавље истражује потенцијалне добитке од инвестирања у побољшање ефикасности у кључним индустријским секторима.
  8. Туризам се у партнерству са Светском туристичком организацијом (УНВТО)   фокусира на инвестиције у одрживом туризму који може да допринесе одрживи развој сектора и трансформације на зелене економије на националном и глобалном нивоу.
  9. Трошкови превоза  могу увећати до скоро или преко 10% енергије у земљи и вероватно је моторизацијом све већи пораст потошње.  Улагање у зелени превоз може да допринесе смањење загушења у градовима, смањење загађења ваздуха и трошкова кроз стварање потребних радних места, посебно кроз развој јавног превоза, инфраструктуре и побољшања доступности неопходних садржаја.
  10. Отпад се генерише у свим секторима друштва. Трошкови и обавезе постоје за све генератора отпада. За чврсти отпад услуге троше до 2% енергије у земљама у развоју и до 50% буџета градова. Потребно је претварање отпада у ресурс тј. сировину и подстицање смањења, поновног коришћења и рециклаже отпада. Значајни добици могу се остварити у раздвајању отпада и усклађивању са економским растом.
  11. Несташица воде постаје глобални феномен који може да угрози будућност неких народа. Расподела воде, цене и политика инвестиција као и пракса подрива економски и друштвени напредак. Захтев за приступ води се рапидно повећава. Многе залихе постају мање сигурне. Политика режима који олакшава брзу адаптацију на промене и понуде у новим условима су од суштинског значаја за економски развој.