Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

ЕПИДЕМИЈСКИ  ПАРОТИТИС  (МУМПС)

Паротитис је акутно вирусно обољење праћено повишеном температуром, главобољом, боловима у мишићима,  отоком и болом једне или више пљувачних жлезда, најчешће паротидних, ређе сублингвалних или субмаксиларних. Обично је у питању блага болест која се завршава потпуним опоравком. Могуће компликације су орхитис, оофоритис, асептички менингитис а изузетно ретко енцефалитис, панкреатитис, перманентна глувоћа, неуритис и перикардитис.
Ток оболења код трећине експонираних осетљивих особа и већине деце млађе од 2 године је субклинички.
 Касна зима и рано пролеће су сезоне са највећом учесталошћу оболевања мада се обољење може јавити у било које доба године.
Узрочник епидемијског паротитиса је вирус Мумпса из породице Парамиxовиридае који је антигенски сродан вирусима параинфлуенце.
Резервоар инфекције је човек са манифестном или инапарентном формом инфекције, а преноси се директним контактом односно капљичним путем.
Инкубација се креће у интервалу 12 до 25, а обично износи 18 дана. Вирус се може изоловати из пљувачке 6-7 дана пре и 9 дана после појаве отока паротидних жлезда. Максимална заразност је унутар 48 сати пре почетка болести и до 5 дана након појаве отока. Имунитет након прележане болести је доживотан.
Други узрочници паротитиса могу да буду цитомегаловирус, вирус параинфлуенце типови 1 и 3, вирус инфлуенце тип А, коксаки вирус, ХИВ, ентеровирус, вирус лимфоцитног хориоменингитиса, стафилокок. Међутим, еидемијска форма паротитиса може се јавити само као последица инфекције вирусом мумпса.
Имунизација је специфична мера превенције овог обољења.
Више од 95% вакцинисаних развија имунитет који је дуготрајан. Паротитис код вакцинисане деце најчешће није изазван вирусом мумпса, мада се епидемије паротитиса могу јавити и у популацијама са високим обухватом имунизацијом.

Мере спречавања ширења обољења:

  • пријављивање,
  • испитивање контаката и извора инфекције – осетљиве контакте треба вакцинисати (ово можда неће спречити оболевање уколико је дошло до експозиције, али они код којих  
      није дошло до оболевања биће заштићени од инфекције приликом касније експозиције),
  • респираторна изолација у трајању од 9 дана од почетка отока, и краће уколико оток нестане,
  • дезинфекција предмета контаминираних секретом из носа и гуше,
  • имунизација осетљивих, посебно оних који су у ризику од експозиције. 

Актуелна епидемиолошка ситуација паротитиса у Србији

Према информацији ИЗЈЗ Војводина од средине јануара 2012. године у Новом Саду региструје се повећано оболевање од паротитиса међу студентима који су Новогодишње и Божићне празнике проводили у различитим местима у Босни и Херцеговини где је у току епидемија мумпса и где су  према наводима остварили контакте са оболелима од ове болести, у периоду који одговара максималној инкубацији. Од до сада регистрованих 27 оболелих, већина су (22) импортовани случајеви док је пет оболелих остварило контакте у Новом Саду,  па је крајем јануара пријављена епидемија ове болести. До сада је хоспитализована једна особа. Већина оболелих није вакцинисана или нема податке о вакцинацији.

У Београду су регистрована четири појединачна случаја од почетка 2012. године, а према расположивим подацима, три су импортована из Босне и Херцеговине.

Паротитис у Републици Србији у периоду од 2002. до 2010. године и процена ризика

Вакцинација против мумпса уведена је у Србији 1981. године у програм обавезних вакцинација као морбили – мумпс вакцина (ММ) а од 1994. године користи се морбили-мумпс-рубела вакцина (ММР). Ова вакцина даје се у две дозе, прва када дете наврши 12 месеци, а друга односно ревакцинација, пред полазак у школу.
У превакциналном периоду ово обољење било је веома често, односно јављало се ендемоепидемијски, али је увођењем вакцинације инциденција мумпса редукована за више од 90%.
У периоду од 2002. до 2006. године региструје се смањење броја оболелих од паротитиса на територији Републике Србије у односу на претходне године, са најнижом стопом инциденције у 2006. години (графикон). У периоду од 2007. до 2009. године, поново се региструје епидемијско јављање ове болести и то 2007/2008. године у Пчињском округу са 205 оболелих, а 2009. године у Сремском са 114 оболелих особа. Највеће учешће оболелих чинила су деца школског, посебно средњошколског узраста.

Графикон 1. Инциденција и тренд оболевања од паротитиса у Републици Србији у периоду од 2002. до 2010. године (Извор: Извештаји о заразним болестима на територији Републике Србије 2002-2010. година)

Узимајући у обзир податке о узрасној структури оболелих у периоду 2002-2010. године као и оболелих у овој години, њиховом вакциналном статусу, тренду епидемијког јављања последњих година, обухвату вакцинацијом, нередовном снабдевању ММР вакцином у периоду 1992-1993. године, родбинским и другим везама и комуникацији са територијом БИХ, постоји реалан ризик од појаве нових импортованих случајева паротитиса и последичног ширења на осетљиву популацију, те је неопходно континуирано  спроводити имунизацију све невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце узраста 1-14 година са две дозе ММР у складу са  календаром имунизације.
(Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут")