ПРОЦЕС ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ ОД ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА

Злостављање деце представља један од глобалних проблема у области јавногздравља данас. Према проценама Светске здравствене организације, у свету око 40 милиона деце млађе од 14 година захтева медицинску и друштвену негу због злостављања и занемаривања. Злостављана деца пате од великог броја физичких, емоционалних и развојних проблема који угрожавају њихово здравље, њихову способност да уче и продуктивност у каснијем животу. Сви поступци којима се угрожавају или нарушавају физички, психички и морални интегритет личности детета представљају повреду права детета садржаних у Конвенцији о правима детета. Влада Републике Србије је 2005. године усвојила Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања који се односи на сву децу без обзира на породични статус, етничко порекло и све друге социјалне или индивидуалне карактеристике детета (боју, расу, пол, језик, вероисповест, националност, менталне, физичке или друге специфичности детета) и његове породице.

Oсновни принципи и циљеви

Посебни протокол почива на истим принципима као и Општи протокол и Национални план акције за децу:

  • право детета на живот, опстанак и развој,
  • недискриминација,
  • најбољи интерес детета,
  • партиципација (учешће детета у доношењу одлука које се тичу детета, а у складу са узрастом и развојним способностима детета).
    Најбољи интерес детета подразумева да je интерес детета примаран у односу на интерес родитеља или старатеља, установе или заједнице у ситуацијама када се ови интереси разликују од интереса детета.

Партиципација детета обезбеђује се тако што деца треба да буду питана, да добију адекватне информације и могућности да изразе своје жеље, ставове и мишљење о свим питањима која их се тичу, у свим фазама процеса заштите и на начин који одговара њиховом узрасту и способностима разумевања ситуације.

Сврха Посебног протокола је да здравственим радницима и здравственим сарадницима пружи смернице како да поступају у случајевима злостављања изанемаривања деце и младих. Посебни протокол је фокусиран на специфичне поступке и мере које спроводе здравствени радници и здравствени сарадници. Здравствени радници су често међу првима којима се дете или његови ближњи обраћају за помоћ у ситуацијама када је дете повређено, када испољава тешкоће у понашању и контроли емоција, односно када је породица у кризи. Због тога су они у позицији да ефикасно и благовремено уоче ризик или открију злостављање и занемаривање детета те да покрену процес пружања помоћи који ће заштитити дете и омогућити му опоравак и несметани даљи развој.  Сваки лекар је дужан да збрине и пријави сумњу на злостављање и занемаривањедетета. Злостављање и занемаривање детета се пријављује стручном тиму здравствене установе, полицији и надлежном центру за социјални рад. Непријављивање случајева злостављања и занемаривања повлачи кривичну и професионалну одговорност (пред одговарајућим органом  лекарске коморе).