ГРИПА НЕМА, ВИРУСА ИМА

Појава кашља, повишене температуре и цурења из носа не указује на грип, на њега сумњамо уколико пацијент каже да је из пуног здравља осетио нагли почетак болова у мишићима и зглобовима, општу малаксалост и сломљеност, објашњава епидемиолог др Јелена Перовић.

          Према подацима републичког Института за јавно здравље "Батут", први потврђени случај грипа у овој сезони забележен је средином децембра у Војводини. Најновији подаци указују на већи број оболелих у Србији, а грипа дефинитивно нема ни у Нишу и околним општинама. Подаци Епидемилошке службе Дома здравља чак показују да се број пацијената са обољењем сличног грипу смањује у поређењу са октобром 2011, када је почело редовно недељно праћење.
          - Управо у октобру имали смо највећи број пријава на обољења слична грипу - 400. Од тада па до краја године пријава је у сталном паду, па смо тако између 26. децембра и 1. јануара имали 157 таквих пацијената. У првој недељи јануара било их је свега 97, али тај број можемо узети са извесном резервом јер су били празници, радио је мањи број лекара, па су долазили само они који су се заиста лоше осећали - каже др Јелена Перовић, начелник епидемиологије Дома здравља. Тренутна статистика не указује на масовнију појаву обољења сличног грипу, а још мање на грип.

          - Већи број пацијената по правилу се може очекитави када се заврши зимски распуст и ученици се поново врате у клупе. Тада постоји много више међусобних контаката између здравих и болесних. Како се ради о вирусном, капљичном обољењу, готово да је немогуће избећи макар појаву прехладе различитог интензитета - додаје др Перовић.

Прехлада је вирусна инфекција која уз грип представља најчешћи узрок посете лекару, а отприлике половина популације свих узраста годишње и то најчешће током касне јесени, зиме или почетком пролећа. Вируси који изазивају прехладу шире се додиром и у капљицама слузи ваздухом. Када се има у виду да постоји више од 200 врста узрочника, очито је да смо сви њихове лаке мете.
          Симптоми прехваде почињу дан - два након сусрета са вирусом који захвата најчешће синусе и грло, а може се спустити и на ждрело и бронхије. Симптоми обично трају пет до седам дана, а уколико потрају дуже или се јаве јачи болови у зглобовима и температура изнад 39 степени која траје дуже од 48 сати, потребно је јавити се лекеру јер је могуће да је дошло до развоја додатне инфекције бактеријама или се ради о грипу.
          - Главна разлика између грипа и прехладе је у начину на који се болест јавља. Ако почиње кашљем, повишеном температуром и цурењем из носа, извесно се ради о прехлади. Међутим, уколико пацијент каже да је из пуног здравља осетио болове у мишићима и зглобовима, малаксалост, општу слабост и сломљеност која их је бацила у постељу, тада се највероватније ради о грипу, а коначну потврду можемо добити анализом бриса из грла или носа пацијента - објашњава др Перовић.
          Осим у ретким случајевима ослабљеног имунитета, људски организам има механизме којима се бори против вируса прехлада и грипа. Али због психичког стреса, неиспаваности, лоше исхране или неког другог разлога организам понекад у ту борбу узлази са доста ослабљеним имунитетом па вирус односи победу.
          Класични савети лекара у случају појаве прехладе су унос више течности, посебно ако је прехлада праћена и повишеном температуром, мировање, а прву линију одбране из кућне апотеке представљају неки од лекова за снижење температуре и против болова.
          Да би сезону прехлада и грипа што лакше прегурали, лекари саветују и исхрану богату витаминима, топле напитке, боравак на свежем ваздуху уз адекватно болачење, чешће проветравање просторија у којима боравимо, посебно ако је реч о просторијама са великом флуктуацијом људи. Као једну од добрих мера превенције саветују и инхалацију физиолошким раствором који можете направити сами тако што ћете у литар кључале воде ставити једну кашику соли, а охлађени раствор удисати са длана кроз нос два до три пута дневно.

          За вакцину никад није касно

          Др Јелена Перовић каже да је став епидемиолога да за вакцину против грипа никад није касно, осим у случајевима када је дошло до појаве симптома грипа.
- У овогодишњој вакцини садржани су елементи висура АХ1Н1, АХ3Х2 и Бризбејна и она пружа изузетно добру заштиту од грипа. Наше здравствене установе и даље имају довољно вакцина, а од 10.000 доза, колико је стигло у Ниш, утрошено је 7.500.

(Извор: Народне новине)