Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

АЛКОХОЛИЗАМ

Алкохолизам није лоша навика, већ најраспрострањенија хронична болест зависности. По броју оболелих заузима треће место иза кардиоваскуларних болести и тумора. 
Због разорног дејстава на психичко и физичко здравље и социјални статус особе која пије, њене породице, па и околине захтева посебну пажњу. Особа која редовно и неконтролисано пије никада за себе не признаје да је алкохоличар. И породица дуго скрива и не признаје постојање проблема.

Ево најзначајнијих особина алкохоличара које показују његову зависност: 

ФЕНОМЕН ПРВЕ ЧАШЕ - Алкохоличар може да не пије данима, али када попије једну чашу губи контролу над узимањем алкохола, не може да се заустави док се не напије. У почетку се напија ређе, што он истиче као доказ да није завистан. Међутим, зависност показује немогућност да се задржи на једној или две чашице. 

НЕМОГУЋНОСТ АПСТИНЕНЦИЈЕ - алкохоличар не може дуго да издржи без пића. У почетку пије ређе, а затим све чешће и чешће да би на крају пио свакодневно. Ако не попије постаје нервозан, раздражљив, презнојава се, дрхти, посебно му руке дрхте. То је апстиненцијални синдром који показује да особа има физичку зависност од алкохола. Јавља се када дође до пада нивоа алкохола у крви, што се обично дешава ујутру. Да би прекинуо непријатан осећај наставља да пије. 

ПРЕКИД ФИЛМА - алкохоличарима се често дешава да не знају шта су радили једно време током пијанства. На пример незнају како су се вратили кући. До прекида филма може да дође при уносу, за њихове појмове, мале количине алкохола. 

ПОРАСТ ТОЛЕРАНЦИЈЕ НА АЛКОХОЛ - временом је потребна већа количина алкохола да се напију. Правдајући се да нису зависни, алкохоличари истичу да добро подносе алкохол, да могу доста да попију а да се не опију, а управо то иде у прилог постојању болести. 
У последњој фази алкохолизма толеранција на алкохол је јако мала, те се особа напије од једне или две чаше. То се дешава после вишегодишњег конзумирања алкохола. Претставља знак тешког оштећења организма. Да би се човек сматрао зависним од алкохола потребно је да има бар две особине алколичара. 

ФИЗИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ АЛКОХОЛИЗМА
Алкохол уништава готово све органе, али најпре јетру у којој се неутралише. Након дуже употребе веће количине алкохола развија се масна јетра (стеатоза), касније алкохолни хепатитис или цироза јетре

Алкохолна болест јетре настаје дуготрајним конзумирањем велике (ризичне) количине алкохола, који делује токсично на јетру. Чине је масна инфилтрација јетре (стеатоза или масна јетра), алкохолни хепатитис и алкохолна цироза јетре. Хронични алкохолизам је најважнији узрок цирозе јетре (преко 50 %). Велике дозе алкохола и дуготрајно пијење не оштећују само јетру већ и мозак, нерве, срце, желудац и панкреас. 
За настанак промена на јетри није битна врста алкохолног пића, већ количина и дужина конзумације алкохола. Опасна доза алкохола је за мушкарце преко 80г дневно, а за жене 30г. За промене на јетри је потребан алкохоличарски стаж дужи од 5 година, а за развитак цирозе дужи од 20 година. На настанак алкохолне болести јетре, осим количине и дужине пијења алкохола, утичу и наслеђе, исхрана са мало беланчевина, имунолошка реактивност и метаболички поремећаји. Алкохолна болест јетре је директна последица токсичног ефекта алкохола.

Клинички облици алкохолне болести јетре су :

  • Масна јетра (стеатоза) је најблажи, најчешћи, али и реверзибилан облик алкохолне болести јетре. Протиче често без тегоба, а може бити присутан туп бол испод десног ребарног лука и благе дигестивне тегобе (мука, гађење, подригивање...). Излечење је могуће под условом да болесник престане да пије и да држи дијету. Потребна је исхрана са мало масти, а већом количином беланчевина и угљених хидрата. 
  • Алкохолни хепатитис се сматра прелазним обликом ка цирози јетре. Међутим, не значи да увек води у цирозу. Обично се јавља после краткотрајног и тешког опијања без узимања хране. Тегобе су малаксалост, замор, мука и мршављење. У тежим случајевима присутно је и повраћање, пролив, респираторна или уринарна инфекција. У најтежим случајевима јавља се жутица и слободна течност у трбуху (асцитес). Лечење се састоји, као и код стеатозе, у престанку пијења алкохола, коришћењу хепатопротективних лекова и исхрани са мало масти, а већом количином беланчевина и угљених хидрата. 
  • Алкохолна цироза јетре се развија у 10 – 15 % алкохоличара. Може дуго да буде без симптома. Касније болесник постаје малаксао, губи тежину и мишићну масу, јављају се жутица, на кожи горњег дела тела звездаста проширења крвних судова, промене изгледа ноктију, губитак длакавости, код мушкараца гинекомастија, атрофија тестиса и смањење либида, а код жена поремећај менструалног циклуса и стерилитет. Због смањења отпорности организма може доћи до тешких инфекција. Тешке компликације цирозе су крварења из проширених вена једњака и малигна промена јетре. Лечење се састоји у правилној исхрани, хепатопротективним лековима и забрани уноса алкохола. Некада је неопходна трансплантација јетре. 

После јетре алкохол највише уништава нерве, због чега алкохоличари имају болове и трњење у ногама, пате од импотенције и могу да ослепе. Због иритације слузокоже желуца чешће болују од чира и рака желуца. Као честа компликација  алкохолизма јавља се запаљење гуштераче (панкреатитис). Због оштећења панкреаса склони су шећерној болести, затим чешће имају повишен крвни притисак и слабо срце (срчана инсуфицијенција). 

ПСИХИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Алкохол уништава нервне ћелије и доводи до појаве психичких поремећаја. Брзо умирање нервних ћелија је разлог што алкохоличари у средњим годинама показују знаке излапелости. Може да се јави падавица (алкохолна епилепсија). То је драматично стање које почиње губитком свести, алкохоличар пада, грчи се, престаје да дише, иде му пена на уста, на крајунапада се умокри. Ако одмах престане да пије алкохоличар може да спречи да напади постану доживотни.
За алкохоличаре је типична болесна љубомора. Они сумњају у женину верност, прате је, проверавају, траже признање, па чак и убију. Очигледно је да је љубомора нереална, јер сумња у све укључујући блиске рођаке, као жениног оца или сина. 
Психички поремећаји иду до алкохолног лудила - делиријум тременс. Поремећај почиње вечерњим страхом, ноћним морама, обилним знојењем. Након пар дана алкохоличар не препознаје блиске особе, незна где се налази, има илузије и халуцинације. Види срашне ствари око себе, ка њему гмижу змије, нападају га дивље животиње, налећу бели мишеви, по њему лазе бубе. Он халуцинације доживљава као реалне, ужасно је уплашен, стреса бубе са себе, бежи од опасности... 

ЛЕЧЕЊЕ
Алкохолизам је хронична болест која може да се излечи. Болесник углавном није вољан да се лечи, те његови најближи морају да га наговоре. Лечење обухвата алкохоличара и његову породицу, јер сви треба да промене своје понашање. У лечењу је најважније да се болесник суздржава од пијења алкохола. То није лако, јер је алкохоличар завистан од алкохола. Снажном искушењу може да се одупре захваљујући психичком и физичком лечењу и подршци породице.
Ниједан алкохоличар не признаје да има проблем и да треба да се лечи. Изговора је безброј: може да престане да пије кад год пожели, не треба да се лечи јер није алкохоличар, не пије много - има људи који пију више, може пуно да попије а да се не опије... Зато није лако натерати га на лечење. Експерти за алкохолизам саветују како да алкохоличара наговорите да се лечи:

Не заташкавајте проблем
Породица се стиди и прикрива проблеме који настају због тога што неки њен члан пије и не испуњава своје обавезе. Последице опијања се крију, што алкохоличар користи и наставља по старом. Пустите да искуси последице свог пијења.

Разговарајте у право време
Не прекоревајте га кад је пијан - то ће га држати у уверењу да има разлога да пије. Разговарајте када је трезан, непосредно након што се десио неки проблем изазван алкохолом - након свађе, откривања здравственог проблема, проблема на послу... Разговарајте насамо, сталожено, без увреда. 

Не скривајте како се осећате
Не почињите разговор дирекним нападом. Почните тиме како се ви осећате, како вас угрожава његово пијење, како трпи цела породица. Наведите конкретне последице пијења. Кажите да не можете више да их поднесете и да желите да заштитите себе и остале чланове породице. 

Избегавајте "празне приче"
Објасните му да желите да остави пиће да би заштитили себе и породицу, а не да би га казнили. Наведите шта ћете предузети ако не почне да се лечи. Будите спремни да то и учините. Ако нисте спремни не помињите. Алкохоличару није тешко да обећа да ће да престане да пије и да затим настави по старом, ако зна да ви нећете да испуните претњу. 

Понудите му подршку
Понудите му да пођете са њим код лекара. Кажите му да ћете ви и цела породица бити уз њега. Нећете га оставити да се са проблемом носи сам. Уосталом лечење није могуће без вашег учешћа. Али он треба да зна да ћете ви учествовати зато што вам је стало до њега и до целе породице. 

Потражите помоћ
Распитајте се где може да се лечи. Када алкохоличар одлучи да се лечи треба да будете спремни, да можете одмах да закажете преглед. Не треба да му оставите време да се предомишља.

Будите упорни
Не очекујте да ће један разговор да реши све. Обично је потребно да разговарате више пута. Ако немате успеха, замолите за помоћ неког блиског рођака или пријатеља коме је стало до алкохоличара. Нека и они разговарају исто као и ви, добронамерно без прекоревања и осуђивања. То помажер да алкохоличар схвати да проблем постоји, да га и други виде и да има више особа којима је стало да се он излечи. Много помаже разговор са леченим алкохоличарем.