Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Како се вади крпељ?

Aко идете на излет или у парк знајте да крпељи вребају у трави и ви можете постати њихов извор хране. Најбројнији су и најактивнији управо сада у пролеће, затим у рано лето, ретко у јесен.

За развој и размножавање крпеља неопходна је крв, коју они најчешће добијају сисањем дивљих и домаћих животиња, ређе човека. Са посисаном крвљу могу да покупе изазиваче Лајмске болести, ерлихиозе или вирусног крпељног менингоенцефалитиса и да вам их пренесу  .

Како се вади крпељ?

Најбоље да вам крпља извади лекар. Међутим, ако нисте у ситуацији да до њега дођете за неколико сати мођете га извадити сами. Раније се саветовало да крпеља ошамутите неким јаким мирисом, као што су алкохол, бензин или ацетон и да че он изаћи или ћете га лакше извући. Такав атак код крпеља изазива стрес и он због тога избацује слину у којој се могу наћи изазивачи болести које он преноси. У паници он се може дубље увући у кожу.

За вађење крпеља припремите пинцету и већу иглу за давање ињекција или обичну шиваћу иглу. Дезинфикујте их алкохолом или у пламену упаљача. Пинцетом лагано ухватите крпеља што ближе површини коже. Полако повлачите, без цимања и гњечења крпеља. Истовремо лагано окрећите пинцету лево – десно. Може вам се десити да одкинете већи део крпеља (стомачно-грудни део), а да рилица остане у кожи, као црна тачка. Њу вадите стерилном иглом. Лакше ће вам бити иглом за давање ињекција. Aко набавите дебљу боцните врх испод рилице тако да она упадне у унутрачњост игле. Обичном иглом вадите као что би извадили трн или љускицу из коже.

Aко крпељ није пре почетка вађења убацио слину то сада не може да учини и не може да вас зарази, па није страшно ако не можете да извадите рилицу. Касније ће се она ресорбовати или ће је кожа одстранити. Након вађења крпеља оперите руке и кожу водом и сапуном. "Оперисано" место дезинфикујте алкохолом или повидон јодом у зависности шта имате.

Боље је спречити

У природи носите одецу дугих рукава и ногавица, боље светлих боја, јер ћете тако лакше уочити тамног крпеља. Крећите се рашчишћеним стазама, а не ходајте кроз траву и грмље, не лежите на трави, јер крпељи своје жртве чекају стојећи на врху високе траве или на грму.

Откривене делове тела намажите или попрскајте спрејом против крпеља (репеленти). Дејство им траје 4 до 6 сати. Aко је репелент у спреју прскајте га на кожу напољу и никада у близини хране. Деци се репеленти не стављају на главу и руке, јер имају обицај да стављају прсте у уста.

По повратку из природе одећу оперите, а тело се пажљиво прегледајте. Крпељ не уједа одмах. Обично се успуже уз ноге или руке и сатима тражи место где има доста крви. Можете га уловити пре но што вас уједе. Уједе најчешће испод пазуха, око пупка, испод дојки, на препонама, око полних органа, иза ушију, а код деце и на косматом делу главе. Он прво буши кожу, а тек касније сише крв, тако да је могуће пронаћи га и извадити пре тога.

Aко водите кућног љубимца у природу по доласку кући потражите и извадите крпеље. Код паса крпељи се налазе на предњем делу тела, највише на глави иза ушију.

Особе које се често крећу по шумама или ливадама би требале да се вакцинишу. Вакцина против крпељног менингоенцефалитиса се даје у мишић. Прве две дозе се дају у размаку од једног до три месеца, а трећа доза након девет месеци до годину дана. Следеће вакцине у циљу одржавања заштите могу да се дају на три до пет година.

Против лајмске болести не постоји вакцина. Место уједа повремено погледајте. Aко приметите да се појавило црвенило значи да сте добили Лајмску болест па је неопходно да се јавите лекару за терапију.