УМИРЕМО НАЈВИШЕ ОД СРЦА И КАРЦИНОМА

Национални Институт за јавно здравље  «Др Милан Јовановић Батут» недавно је на одбору за здравство републичке Скупштине изашао са прилично драматичним подацима о здравственом стању становника Србије.
Посебну пажњу изазвали су подаци о томе од чега се највише умире у нашој земљи. Према овим показатељима, становништво наше земље најчешће умире од кардиоваскуларних болести, карцинома и последица дијабетеса.
Од 104.000 умрлих за годину дана 56.951 особа је преминула од последица кардиоваскуларних болести, њих 6.957 умрло је од инфаркта, а од малигних болести за годину дана преминуло је више од 21.000. људи.
За последњих десетак година стопа умирања од болести срца и крвних судова код жена порасла је за пет, а код мушкараца за 0,2 одсто. У истом периоду стопе умирања од болести изазваних повишеним крвним притиском порасле су за 51,3 одсто, од исхемијских болести срца, односно срчане слабости за 8,7 одсто, а од цереброваскуларних болести безмало за један одсто. Иако се повећана смртност од кардиваскуларних болести делимично објашњава бољом дијагностиком и препознавањем узрока смрти, чињеница је да  у Србији све већи број стнаовника болује и умире од срца. Подаци Републичког завода за здравствено осигурање показују да је само за прва три месеца ове године издато чак 700.000 кутија лекова за кардиоваскуларне болести више него у прва три месеца прошле године.

Као најтежи облик исхемијских болести срца акутни коронарни синдом водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико година АКС је водећи проблем и у земљама у развоју.
Акутни коронарни синдром укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. Према подацима «Батута», 54,2 одсто свих смртних исхода последица су исхемијских болести срца.

И број оболелих од малигних болести у Србији у сталном је порасту. Сваке године дијагностикује се 33.000 новооболелих, а око 21.000 умре од рака. Код мушкараца су најчешћи рак плућа, колона, ректума, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса. Жене у Србији најчешће оболевају од карцинома дојке, дебелог црева, ректума, грлића материце.

Од рака бронхија и плућа у просеку годишње оболи 5.200, а умре 4.600 особа оба пола, кажу у «Батуту». Од малигних тумора дојке годишње оболи 3.500 жена, 1.600 умре, а највише стопе оболевања евидентиране су после 45 године, а смртности после 55. године живота.

Од малигног тумора дебелог црева и ректума годишње оболи 3.700 људи и умре 2.600. Дијагноза рака грлића материце се постави код 1.300 жена, док више од 500 њих умре од ове врсте карцинома.
Од 1.500 новодијагностикованих са раком простате, од ове врсте малигнитета у Србији годишње умре 800 мушкараца.

У Друштву за борбу против рака Србије кажу да се према учесталости обољевања не разликујемо од најразвијених земаља Европе. Код наa се број оболелих повећава за 1,3 одсто годишње, а у земљама чланицама ЕУ за један до два одсто. Међутим, када се говори о морталитету, пре бисмо могли да се поредимо са земљама Азије и Африке него са ЕУ. Смртност од различитих врста карцинома на годишњем нивоу код нас расте за 2,7 одсто, а у западној Европи уназад 15 година пада један одсто годишње.

Хронична незаразна болест која је најраспрострањенија међу Србима је дијабетес или повећан ниво шећера у крви. Од последица ове болести годишње у нашој земљи умре 3.000 особа, а према поседњим подацима, од дијабетеса болује чак 600.000 људи или 8.2 одсто укупне српске популације. Учесталост дијабетеса расте са годинама старости и процењује се да је готово половина броја оболелих старија од 65 година. Код старијих особа тип 2 дијабетеса открива се релативно касно, када су већ присутне многобројне кардиоваскуларне компликације. У Србији је дијабетес пети водећи узрок смрности и пети узрок оптерећења болешћу, показују подаци националног Института за јавно здравље «Батут».

Извор: Народне Новине Ниш