Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Мале богиње - Питања и одговори

Шта су мале богиње?

Једна од најзаразнијих акутних болести коју изазива вирус.

Како се болест преноси?

Вирус се преноси путем ваздуха капљицама (које се избацују кашљањем и кијањем оболелих) или у директном контакту са секретом из носа или ждрела инфицираних особа. Он остаје активан у ваздуху или зараженом секрету/предметима у трајању до два сата. Оболеле особе су најзаразније 2–4 дана пре и до четири дана након избијања оспе. Код ове болести се региструју сезонске осцилације у јављању, са порастом оболевања током периода касне зиме и пролећа. Човек је једини природни резервоар вируса.

У епидемијама малих богиња може доћи до смртних исхода, посебно међу млађом неухрањеном децом.

Каква је клиничка слика?

Инкубациони период (од изложености вирусу до појаве температуре) је просечно 10–12 дана (креће се у интервалу од 7 до 18 дана). Почетак болести карактеришу следећи симптоми: температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Карактеристична црвена оспа се јавља на лицу унутар 2–4 дана од почетка болести, а 14 дана након изложености вирусу (у просеку 7–18 дана). У овом стадијуму температура може достићи 40,5оС, а оспа наставља да се шири ка трупу и екстремитетима. Оспа пролази после 4–6 дана и најчешће је праћена благим перутањем коже.

Тешка клиничка слика се јавља код недовољно ухрањене деце, посебно оне која имају недостатак витамина А у исхрани, или код оних особа код којих је имуни систем ослабљен ХИВ/AИДС-ом или неком другом болести. Особе које су прележале мале богиње су заштићене до краја живота. Могући смртни исходи доводе се у везу са компликацијама ове болести.

Да ли су могуће компликације?

Компликације су могуће са тежом клиничком сликом код млађих од 5 и старијих од 20 година. Пад имунитета после болести може да траје неколико недеља и разлог је повећане осетљивости на друге инфекције, а посебно на инфекције које узрокује Стрептоцоццус пнеумониае. Компликације се јављају у око 30% пријављених случајева, а чине их инфекције средњег уха (7-9%), проливи са дехидратацијом (6%), запаљење плућа (1-6%), слепило и постинфективни енцефалитис- запаљење мозга (1 на 1000 случајева), као и субакутни склерозирајући паненцефалитис (ССПЕ) у 1 на 100.000 случајева.

Ко је у ризику да оболи?

Невакцинисана деца су највећем ризику од компликација, као и свака особа без имунитета (било да је невакцинисана или непотпуно вакцинисана или није била у прилици да оболи од ове болести).

Осетљиве особе које могу да оболе су:

  • деца до навршених 12 месеци живота,
  • сва деца узраста од 12 месеци живота до навршених 14. година живота која су невакцинисана или непотпуно вакцинисана са ММР вакцином,
  • сва лица старија од 14 година живота која су невакцинисана или непотпуно вакцинисана са две дозе вакцине која садржи компоненту малих богиња,
  • све особе које нису прележеле болест без обзира на узраст.

Лечење

Тешке компликације болести редукују се добром исхраном, надокнадом течности и адекватним третманом дехидратације у складу са препорукама СЗО са растворима који садрже главне елементе који се губе проливом и повраћањем. Антибиотици се примењују у случају инфекције ока и уха, као и запаљења плућа. Код све оболеле деце у земљама у развоју примењују се две дозе витамина А унутар 24 х, које превенирају оштећења ока и настанак слепила, али и редукују број смртних исхода код ове болести за 50%.

Вакцина и имунитет

Рутинска имунизација деце у комбинацији са масовним кампањама имунизације редукује оболевање и смртне исходе и једна је од кључних јавно здравствених стратегија у поступку одстрањивања ове болести. Применом вакцине (ММР) остварује се заштитни ниво антитела у 95% код деце која су вакцинисана са навршених 12 месеци, па чак и 98% код деце вакцинисане са 15 месеци и касније. Серолошке студије показују да се код 99% особа које су примиле две дозе вакцине у узрасту након навршених 12 месеци развио адекватан имунолошки одговор. Разлог за апликовање друге дозе вакцине је да око 15% деце након давања прве дозе не развија адекватан имунолошки одоговор. Вакцине индукују дуготрајан, а можда и доживотан имунитет код вакцинисаних