Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Синдром компјутерског вида

Синдром компјутерског вида - савремена болест обухвата тегобе које настају као последица напрезања очију, али и мишића врата и рамена, као и ређег трептања приликом фокусирања на екран компјутера.

Свако ко проведе два или више сати за компјутером има предуслове за појаву тегоба које чине овај синдром. Слика на екрану је састављена од сићушних тачака са јасним центром и разливеним ивицама (пиксел) што захтева велико напрезање очних мишића како би се задржала јасна слика. На оптерећење очију утиче резолуција екрана, треперење и рефлексија. Због фокусирања на монитор учесталост трептања се смањује и до пет пута, што доводи до слабијег влажења очију, црвенила и иритације. На појаву тегоба утичу и неадекватна столица, висина стола и положај монитора.

Aко имате синдром компјутерског вида можете имати замагљен вид, тешкоће у фокусирању предмета, другачије видети поједине боје, бити осетљиви на бљесак и имати осећај треперења пред очима. Обично вам више смета то што су вам очи суве, црвене, сузе, сврбе или жаре. Можете имати нелагодност при ношењу сочива и осећати да су вам капци тешки. У синдром спадају и тегобе које нису у вези са видом, али су последица фокусирања на монитор. То су главобоља, болови у врату, раменима и леђима, замор и поспаност.

Многи осећају неке од побројаних тегоба, а да нису свесни њиховог узрока. Лекару се најчешће јављају због свраба и сузења очију.

Да би смањили тегобе потребно је да да смањите контраст осветљеног екрана и околине. У канцеларијама је обично околно светло јаче но што је потребно. Спољашње светло треба да се смањи навлачењем завеса и ролетни. Светло од прозора може да повећава сјај екрана. Оно треба да долази са стране, а не од напред или позади. Исто важи и за стону лампу - да не бљешти у очи или монитор.

Напрезање очију појачава рефлексија самог екрана. Да би се умањила можете да користе наочаре са антирефлексним слојем или заштитни филтер за монитор.

Осветљење у просторији и на екрану треба да буде слични. Монитор треба да подесите тако да није велики контраст између позадине и карактера на екрану. Такође, треба да подесие велицину слова која вам највише одговара. Енран треба да буде удаљен 50 до 70 цм и нешто испод нивоа очију.

Сувоћу ока можете да смањите повременим намерним честим трептањем. На сваких 30 минута 10 пута веома лагано затворите и отворите око. То ће омогућити обнову заштитног сузног филтера. Можете да користите капи- вештачке сузе.

Да би смањили замор очних мишића на сваких пола сата гледајте ван екрана и фокусирајте поглед на удаљене предмете двадесетак секунди. Затим десетак пута наизменично на по 5-10 секунди гледајте блиске и далеке предмете. На сваких сат времена направите паузу од десет минута. За то време не гледајте уопште у монитор.

За време паузе устаните од стола ходајте и протежите руке, ноге и леђа. Ово смањује напрезање мишића и побољшава циркулацију крви. Тиме се смањује замор свих мишића оптерећених током седења и фокусирања на екран. Можете повремено да се протежете и током седења.

Синдром компјутерског вида је израженији ако већ имате неки проблем са видом, као и ако сте старији од 40 година, јер очно сочиво све више губи способност фокусирања на блиске предмете.

Тегобе које чине синдром компјутерског вида су пролазне. По неким истраживачима дуготрајно гледање у монитор (без пауза) погоршава кратковидост или чак може да доведе до ње. Поједини аутори истичу да је глауком чешћи код кратковидих особа, које интензивно користе компјутер, док по другима не постоји ризик од трајних промена на оку.