Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Алергије на сунце - фотодерматозе

Све је више осаоба које су алергичне на сунце. Оне могу да "изгоре" након краћег боравка на сунцу, без обзира да ли имају светлији или тамнији тен.
  
Болести изазване деловањем сунчеве светлости, које у основи имају алергијску реакцију називају се фотодерматозе. Код појединих особа имуни систем при излагању сунцу реагује алергијском реакцијом. Те особе називамо фотосензитивним. Осетљиве су на деловање сунчеве, али и вештачке светлости, која у њиховој кожи покреће алергијску реакцију. Aлергија се може испољити на различите начине од ситних бубуљица, осипа са сврабом или без њега, израженог црвенила до појаве плихова и опекотина.

Примарне фотодерматозе

Претежно код младих жена хронично, сваког лета, при сунчању долази до појаве алергије. За њу су одговорни УВБ зраци, ређе УВA и видљива светлост. Aлергијска реакција се јавља на деловима тела изложених сунцу након 18 до 24 часа. На кожи се јављају различите промене: бубуљице настале задебљањем дела коже и мехурићи (плихови). Зато се болест назива полиморфна светлосна ерупција. Aлергија се повлачи за 7 до 10 дана и поново се враћа након следећег излагања сунцу
Ову је алергију најбоље спречити коришћењем крема са високим фактором УВA и УВБ заштите (20 до 30). Изузетно фотосензитивне особе би требале да избегавају сунчање, да носе шешир, дуге рукаве и дуге ногавице, а откривене делове тела да заштите кремом. У неким случајевима, такође углавном код млађих жена, алергија се може јавити после свега 5 до 10 минута излагања сунцу. Најпре се јавља осећај пецкања и свраба, а затим црвенило и мехурићи (еритем и уртике).
Aлергија траје кратко највише сат времена. Назива се уртика соларис (фотогенетика), што у преводу значи копривњача изазвана сунцем или светлошћу. За њен настанак су најодговорнији УВA зраци који продиру у дубље слојеве козе. Могу је изазвати и УВБ зраци, као и вештачка светлост. У њеном лечењу се могу користити антихистаминици.  

Фотосензитивност код појединих болести

Постоје болести код којих из недовољно разјашњених разлога постоји повећана осетљивост на сунце. То су на пример системски еритемски лупус, херпес симплекс, розацеа, поједини облици атопијског дерматитиса, пемфигус, дерматомииозитис. Код појединих болести, као порфирија, у организму се стварају хемијска једињења која изазивају осетљивост на сунце (фотосензибилизацију).
Код пелагре недостатак витамина ПП (никотинска киселина) ремети оксидо-редукционе процесе тако да долази до оштећења ДНК ћелија коже.
  
Фототоксичне реакције

Док је код примарних фотодерматоза за појаву алергије, код осетљивих особа, било потребно само сунчање, код фототоксичних алергијских реакција потребно је током сунчања присуство појединих лекова или хемикалија. Та хемијска једињења унета у организам или намазана на кожу при сунчању изазивају оштећење коже - фототоксична реакција. Оштећење коже се испољава црвенилом, које се јавља већ при првом коришћењу хемикалије ако је у довољној количини и ако је сунчање трајало довољно дуго. Aлергија се јавља сваки пут када се та хемикалија унесе и истовремено се сунча.
Најчешћи фототоксични лекови су лекови за лечење акни, антихистаминици, нестероидни антиреуматици, неки антибиотици, пре свега тетрациклини, лекови против гљивица, дијабетеса, диуретици, сулфонамиди, трициклични антидепресиви. Фотосензибилизацију (алергију на сунце) могу да изазову поједини састојци сапуна и козметичких препарата.
Код особа које се сунчају лежећи на трави или биљкама које садрже фурокумарине може доћи до алергијске реакције код које промена на кожи има облик листа или стабла биљке, а испољава се црвенилом, отоком и ситним или крупним плиховима. По повлачењу алергије остаје дуготрајна мрља - пигментација. Биљке које садрже фурокумарине пашканат, целер, першун, шаргарепа, лимун, слачица и неке траве.
Парфеми и етерична уља садрже фурокумарине који при сунчању доводе до алергије. Она се најчешће јавља на врату и испод пазуха. Испољава се црвенилом, након кога остаје дуготрајна пигментација. Aлергија се погоршава при следећим коришћењима парфема при сунчању. 

Фотоалергијске реакције – фотоекцем

Фотоалергијске реакције су много ређе од фототоксичних. Код њих је, такође, потребно присуство одређене хемикалије која изазива алергију. Та хемикалија - фотосензибилизатор изазива алергију чак и када је унета у минималној количини и при краткотрајном сунчању. Реакција се јавља 24 или више сати након сунчања. Испољава се најпре црвенилом на осунчаним деловима. Због свраба и чешања касније се могу видети огреботине и љуштење коже. При следећем деловању хемикалије алергија је бурнија. Фотоалергијска реакција, код изузетно осетљивих особа, може да остане и када се хемикалија "кривац" искључи. То је контактни алергијски фотодерматитис (фотоекцем).

Лечење и превентива

Код фотодерматоза је изузетно значајно постепено излагање сунцу уз коришћење крема са високим фактором УВA и УВБ заштите (20 до 30). Изузетно фотосензитивне особе би требале да избегавају сунчање, а откривене делове тела да заштите кремом. Приликом коришћења фототоксичних лекова избегава се сунчање, а откривени делови тела се штите кремом са високим фактором УВ заштите.
На осип треба ставити хладну облогу. Aко постоји бол користи се блажи аналгетик. Даљу терапију може спровести само дерматолог. Код појединих фотодерматоза користе се синтетски антималарици и локални кортикостероиди.