Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Нагле промене температуре и притиска утичу на здравље

Бронхитис, чир на желуцу и инфаркт су само „врх леденог брега“ здравствених тегоба које изазивају временске прилике. Учестала и нагла промена температуре, ваздушног притиска и нивоа влаге објашњавају депресију, гојазност, као и болне ожиљке, тврде стручњаци са Универзитета Aбердин.

Тако облачно време изазива недостатак витамина Д, који најчешће фали гојазним људима, а организам га црпи из сунчевих зрака. Он утиче на производњу лептина, хормона којим тело мозгу шаље информацију да је желудац пун. Па се и гомилање килограма у зимским месецима такође може објаснити тмурним облацима.

Ожиљци пеку
Нагли пад атмосферског притиска, који прати долазак олује, изазива стезање и опуштање оштећеног ткива. С обзиром на то да оно није еластично него тврдо и жилаво, не прилагођава се промени притиска, што изазива затезање коже. Киша доноси свраб и пецкање ожиљака.

Срчани удар
Ниже температуре згушћавају крв и тако подижу ризик од коронарне и церебралне тромбозе, главних окидача срчаног и можданог удара. Драматичан пад температуре је један од главних узрочника срчаног удара.
Нагли прелаз од неколико степени проузрокује сужавање артерија, ограничен проток крви и мањак кисеоника који допире до срца. Хладно време такође тера срце да брже пумпа крв како би одржало телесну топлоту, тврде стручњаци немачког Института за проучавање утицаја климе на здравље. Тај напор је посебно опасан за осетљиве, старије људе који јаче реагују на промене времена.
Барорецептори, нервни завршеци у артеријама, посебно су осетљиви на нагле промене притиска ваздуха, каже Роберт Мутс, професор реуматологије британске болнице „Aинтре“.
Услед атмосферских промена ваздушног притиска ниво течности која обавија зглобове се мења, што проузрокује бол у костима - објашњава. Ниски атмосферски притисак може да покрене и превремене трудове, јер утиче на раст крвног притиска код трудница.

Мигрене
Ветровито време је окидач и за мигрене. Услед ветра се стежу и натичу крвни судови хипоталамуса, центра у мозгу заслужног за надзор телесних функција, што изазива тешку главобољу.

Болест олује
„Болест олује“ је најчешћи пример метеоропатије. Због електрицитета који испуњава ваздух, а проузрокују га облаци, мишићи постају крути, а нервоза јача. Преосетљивост на олује почиње да се осећа већ дан раније, у облику болова у зглобовима и пулсирања у слепоочницама које упозорава на главобољу или мигрену. Нагле промене притиска ваздуха услед промене времена делују на нервни систем па се јавља потиштеност, раздражљивост и лоше расположење.

Упала уха
Инфекција спољашњег уха је чест здравствени проблем код људи који живе у влажним подручјима, кажу амерички стручњаци. Влага улази и у ушни канал где ствара идеално станиште за развој бактерија које изазивају упалу. Најчешћи симптоми упале су свраб и исцедак, а болест се може спречити ношењем капе и штитника за уши.

Напади астме
Након пада притиска ваздуха који наговештава невреме, долази до промена у раду можданих и нервних ћелија, што изазива главобољу, тврде стручњаци. Електрични набој у ваздуху, који настаје због олује, може да појача нападе астме јер утиче на задржавање пелуди у плућима. Такође појачава концентрацију пелуда у ваздуху

Хладноћа паралише лице
Веома ниске температуре повезане су с појавом Белове парализе, оштећења мишића лица, тврде британски стручњаци. Као и грип и прехладу, проузрокује га вирус који је веома активан током зимских месеци, а коме погодује пад живе у термометру. Зато заштитите лице топлим шалом у свакој ситуацији.
Промене времена најтеже подносе деца и старији Срчани болесници, астматичари и неуролошки болесници с израженим симптомима главобоље, нерасположења и раздражљивости здравствено су најизложенији наглим отопљењима, посебно у јесењим и зимским месецима. Млађи од 15 година су, према тврдњама стручњака, осетљивији на промену времена јер више од осталих следе инстинкте и реагују на утицај електромагнетних таласа који се мењају у складу с растом живе у термометру.
Старији од 50 имају спорији метаболизам, који јаче реагује на хормонске промене изазване растом температуре па им нагле промене времена теже падају