Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Летњи проливи код беба и мале деце


Лето је сезона цревних инфекција. Високе температуре погодују размножавању бактерија, вируса и цревних паразита, који нарочито угрожавају бебе и малу децу због њиховог још неразвијеног имуног система. 
Ризик од појаве цревних инфекција је већи на путовању и годишњем одмору, јер се теже могу остварити хигијенски услови. Посебно су угрозена одојчад која не сисају, јер је млеко лако кварљива намирница. Мајчино млеко је стерилно и садржи заштитне материје. Aдаптиране млечне формуле и кравље млеко могу бити контаминирани изазивачима цревних инфекција, нарочито ако се не користе одмах после справљања.

Најчешћи узроци летњих пролива
Летњи проливи могу да буду последица инфекције (када микроорганизми нападају слузокожу органа за варење и изазивају запаљенску реакцију) и интоксикације (тровања) услед загађења хране бактеријским токсинима, при чему није неопходно присуство микроорганизама у дигестивном тракту.
Пролив најчешће изазивају бактерије и вируси, гљивице и протозое ретко. Из столице оболелих се обично изолују салмонеле, шигеле и поједини патогени сојеви ешерихије коли. Главни узрок појаве летњих пролива су прљаве руке, преко којих микроорганизми доспевају у храну (такозване фекално-оралне инфекције). Токсини у организам доспевају конзумирањем неисправне хране и воде.
Да ли је пролив увек озбиљан?
Код беба појава пролива није необична. Могу је изазвати чак и мироби који иначе нису патогени, нова храна или прекомерна количина сока. То може бити само неколико додатних столица, које су мекше него обично, мало другачијег изгледа и мириса. Најважнија карактеристика те блаже дијареје је да се беба нормално понаша и мокри уобичајено. Тада није потребна нека посебна терапије. Беби и малом детету се даје да једе нормално, само им се даје мало више чаја или воде. Aко је уведена нова храна, она се укине на неко време.
Када сте на путовању, сваки пролив требате схватити као потенцијално озбиљан. Озбиљан пролив обично почиње убрзо какон уноса сумњивог млека или хране. Дете губи апетит и зали се на муку или показује на стомачиц. Беба одбија храну, плаче вероватно због болова у стомаку. Неретко се јавља повраћање и/или повишена температурам, након којих, по правилу, уследи пролив (дијареја). Он може да се јави и као једини симптом болести. Столица је мекша, од кашасте до сасвим водене, смрдљива, често зеленкаста и може да садржи несварене остатке хране, слуз и крв. Најважнији је број столица. Повраћање и пролив су потенцијално опасни за мало дете, поготову одојче, зато што за кратко време губе већу количину течности (дехидрација).
Повраћање је велики проблем
Повраћање услед тровања храном је велики проблем за бебе и малу децу, јер отежава надокнаду течности. Настаје након неколико сати од конзумирања неисправне хране, која садржи токсине. Нема повишене температуре, а може да се (мада не мора) заврши проливом.
После обилног повраћања, желудац треба одморити пола сата до сат. Затим давати течност, често, по мало, на сваких пет минута по кашичицу. Касније може чешће. Aко дате већу количину од једном можете изазвати рефлекс повраћања. Aко је повраћање упорно дете хитно водите педијатру. Некада је потребна интравенска надокнада течности, које се не треба плашити, јер она препороди дете, дајући оболелом желуцу довољно времена да се опорави.
Знаци дехидрације
До дехидрације долази када беба или мало дете не могу да унесу онолико течности колико изгубе повраћањем и проливом. Код благе дехидрације беби су сува уста, има мање суза, мало зеђе мокри, али је немирна. Код умерене дехидрације беби су уста јако сува, има мало суза или их уопште нема, кожа је сува, количина мокраће је упадљиво мања. Aко се не оствари добра надокнада течности доћи ће до изражене дехидрације, када нема довољно течности у циркулацији да одржи нормалан крвни притисак, тако да постоји опасност да се развије шок.
Код изражене дехидрације беба која је доста плакала, постаје поспана, не буди се. Мало дете које се жалило на стомак, неуобицајено дуго спава. Кожа и видљиве слузнице су јако суве, очи упале, нос ушиљен, језик обложен (јако бео), фонтанела је увучена (мекани део главе на темену) испод нивоа лобање и долази до потпуног прекида мокрења. Ово стање не сме да се превиди.
Престанак мокрења је најважнији знак. Здрава беба сваки час мокри, па су пелене свака три сата влажне. Код дехидриране бебе оне остају суве, што се лакше уочи код обичних платнених пелена, па их треба користити код пролива.
Осим дехидрације озбиљна дијареја може довести до појаве електролитних поремећаја и поремећаја ацидобазне равнотеже, када се мора спровести болничко лечење.
Лечење пролива
Код лечења пролива је најважнија надокнада течности, затим правилна исхрана и коришћење пробиотика. Aко се беба не буди сама, а слабо мокри, треба је будити и појити кашичицом. У почетку се течност даје по једну кашичицу на пет минута, затим на свака два-три минута, по неколико кашичица.
Преко учесталих столица и повраћањем дете губи воду и електролите (натријум, хлор, калијум и бикарбонате). Што је дете мање, овај губитак је већи. Код лако и умерено дехидрираног детета надокнада електролита се може остварити код куће коришћењем посебних раствора за ту намену. Раствор можете сами да направите тако што прокувате литар воде са пола кашичице соли и шест кашичица шећера. Можете користити и физиолошки раствор. Припремљен раствор може да се чува у поклопљеном суду 24 часа, после чега мора да се баци.
Код лаке дехидрације даје се 50мл/кг течности детета током 6 сати. Код средње тешке дехидрације детету дати 100мл/кг тежине течности (вода, чај) и 50мл/кг мајчиног млека током 2 сата.
Код изражене дехидрације (беба губи више од 10% тежине) неопходно је интравенско давање течности, што се спроводи у болничким условима.

Раније се бебама и малој деци чим добију пролив укидала чврста храна и формула. Показало се да пролив брже пролази ако се то не чини. Када дете живне и промокри даљи унос течности треба наставити млеком које беба иначе пије. Код одојчад на вештачкој исхрани наставити са коришћењем дотадашње млечне формуле. Само код тежих пролива се деци на вештачкој исхрани могу дати специјалне дијеталне формуле (по препоруци педијатра). Одојчад на природној исхрани настављају да сисају, при чему су подоји чешћи. Кравље млеко треба избегавати до узраста од годину дана. Остале намирнице зависе од узраста детета и његових навика. Одојчету које већ узима немлечну храну, поред млека треба понудити пиринач, барени кромпир, шаргарепу, зелен, компот од јабуке, банану и барено посно месо. Треба избегавати храну која садржи већу количину шећера, пошто може да погорша пролив.