Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Летње врућине - опасност за хроничне болеснике

Изузетно топло време код хроничних болесника може да погорша симптоме. Док код здравих често изазива слабост, вртоглавицу и главобољу, код оболелих од срчаних болести, високог крвног притиска и дијабетеса може да доведе до озбиљних компликација основне болести. Додатни опрез у летњим данима се препоручује посебно оболелима од кардиоваскуларних, респираторних, реуматских болести и дијабетеса.

На високим температурама крвни судови се шире и може доћи до знатног пада крвног притиска. То може да изазове непријатну вртоглавицу, муку и лупање срца. Колебање притиска није само непријатно, већ може да буде и опасно собзиром да повећава ризик за пуцање (руптура) крвних судова и мождани удар (шлог). Да би се тај ризик умањио у летњим месецима је неопходно чешће мерење притиска и кориговање терапије. У сваком случају неопходан је контролни лекарски преглед, где ће Вам бити објашњено за који лек можете да смањите дозу и за колико, а за који несмете да правите измене. Оболели од високог крвног притиска у летњим месецима треба да избегавају теже физичке послове. Не препоручује им се боравак на сунцу у периоду од девет сати ујутру до пет после подне. Физички напор уз високу температуру може довести до кобног колебања крвног притиска.

Хронични кардиоваскуларни болесници су током лета највише угрожени. Неопходно је да се придржавају прописане терапије од стране лекара. Треба да избегавају алкохол, кафу, масну и пржену храну. Исхрана треба да се базира на салатама, куваној храни, поврћу, воћу, пилетини, риби и житарицама. За обављање послова и боравак ван куће треба да резервишу рано јутро, касно послеподне и вече.

Плућни болесници, пре свега астматичари и оболели од хроничне опструктивне болести плућа, треба да избегавају боравак у задимљеним просторијама, као и места где има доста прашине, полена и животињских длака. Aко дође до отежаног дисања треба прекинути физички напор, јер захтева више кисеоника. Летње време погодује неким вирусима, па може доћи до респираторних инфекција, које су теже код ових болеснике. Зато је неопходно више боравити на свежем ваздуху. Исхрану базирати на уносу већих количина воћа и поврћа и тако ојачати одбрамбени систем организма. Од спортских активности посебно је погодно пливање.

У летњим месецима дијабетичари треба чешће да мере гликемију. Постоји могућност да им у летњим данима треба нижа доза инсулина. Aко сте на плажи или се одмарате на високој температури треба чешће да мерите гликемију и да уносите више течности. Стручњаци саветују да се пре пливања мери ниво шећера у крви. Aко је већи од 16 ммол/л телесна активност је добродошла, да би се шећер сагорео. Aко је гликемија нижа од 8.5 ммол/л треба појести, пре купања, неку намирницу богату угљеним хидратима, како би се избегла хипогликемија у води. Aпарат за мерење гликемије и тест траке треба држати у хладу.

Реуматским болесницима промене времена, које су честе лети, погоршавају тегобе. Aко је лето стабилно тегобе су знатно мање. Ово годишње доба треба искористити за вежбе. Без обзира што су тада тегобе мање, ако је у питању запаљењски реуматизам, ток болести није успорен. То се закључило на основу истраживања, која су показала да су компликације и деформитети исти код болесника који живе у топлијим крајевима и имају много блаже текобе, као код оних који живе у континенталним или хладним. Свим реуматским болесницима се препоручује сунчање и лежање на топлом песку и евентуално мазање лековитим блатом. Благотворно делује и купање у топлом морском плићаку, али је неопходно да се по изласку из воде обавезно мокар купаћи костим замени сувим. Лекови се користе редовно према упутству реуматолога.

Хронични болесници лети треба пажљиво да планирају путовање, да би избегли компликације своје болести. Путовање носи најмањи ризик ујутру и касно послеподне. Не би требали да крећу сами на пут, а за сваки случај сапутнике треба да обавесте о симптомима своје болести. Пре пута притисак треба да се регулише. Висока температура доводи до појачаног знојења, па може доћи до дехидратације и пада крвног притиска, што доводи до смањене исхрањености виталних органа (срце, плућа, мозак, бубрези и јетра). Да би се спречиле компликације треба понети течност. Осим тога дијабетичари треба да понесу храну и резервни инзулин. Инзулин се преноси у фрижидеру на + 4 степени. Несме да мрзне нити да буде на високој температури, јер губи дејство. Пре и у току пута треба избегавати обилне оброке и веће количине соли. Предност се даје климатизованим превозним средствима с тим да температурна разлика не буде већа од пет до седам степени. Aко нема климатизације отворити прозор, али се склонити са промаје.