Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Историјат 1. маја

1. маја 1886. стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време, и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана; то је довело већи део чикашке производње до застоја.

Страх од насилних класних сукоба обузео је град. Насиља није било у суботу и недељу 1. и 2. маја. Aли у понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Mek Kormik Riperu (Mc Cormick Reaper) између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката, а повређених је било много.

Побеснели због злочина полиције, група анархиста, предвођена Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују у масовним демонстрацијама на Trgu Hejmarket (Haymarket). Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Aли пред крај особа чији идентитет никад није утврђен (верује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца.

Хистеричне градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.

11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. Умрли су због својих речи, не због својих поступака.

250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.

Од када је на Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: "Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност". Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва.

До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у спомен мученицима са трга "Хејмаркет".