Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Колико дуго треба да држим дијету?

Ово је питање које се лекару јако често поставља.
Ово је јако важно питање.
Особа која постави ово питање је особа којој је потребна поука и додатно саветовање.
Одговор на ово питање је истовремено и сложен и једноставан.

У савременом друштву, у развијеним земљама, велики јавноздравствени проблем су такозване 'масовне незаразне болести'. Примери су: гојазност, шећерна болест, болести срца и крвних судова, тумори и друге. Постоји велики број других оболења или стања којима је погођен велики број људи и које трају дуго, захтевајући редовно лечење, због чега се и зову 'хроничне болести'. Једна хронична болест може с временом дати своје компликације у виду других хроничних стања и болести.
Већина ових болести у основи има нездраве навике које, у условима недовољне просвећености становништва, срећемо већ у детињству, оне су на жалост саставни део живота, до краја живота.

Међу нездравим навикама, неправилна исхрана има изразити значај.
Ево неколико честих примера лоших навика у исхрани:

  1. прескакање главних оброка; узимање хране у 1-2 оброка дневно;
  2. претеривање са уносом појединих намирница: слаткиши, масне намирнице, велике количине сокова или заслађених напитака, велике количине меса, хлеба или пецива;
  3. занемаривање појединих намирница: избегавање млечних производа или њихова замена слатким напицима, нередовни унос поврћа и воћа;

У савременом друштву високо калорична храна, прерађена тако да садржи доста угљених хидрата или масноћа у малој запремини, је лако доступна, толико разноврсна, дефинитивно привлачна и агресивно рекламирана.

Тако исхрана лако постаје неправилна исхрана и постаје основни предуслов за нарушавање здравља већ од дечјег узраста.
Када особа оболи и јави се лекару често ће добити савет да спроводи 'хигијенско дијететски режим'. Много пута ће ово бити уједно и једино лечење! Лечење без лекова. Лечење које значи промену нездравих навика, оних које су до поремећаја здравља довеле. Лечење применом здравих навика.
Основни елемент хигијенско дијететског режима је правилна исхрана. Популарно се зове 'дијета', јако често погрешно схваћена па већина људи сматра да је дијета само она исхрана којом се скидају килограми.

Не! Дијета значи: 'начин исхране'. Дијета је у првом реду правилна исхрана, а тек онда је то исхрана прилагођена тако да се њоме утиче на конкретни поремећај здравља. Зато је примена дијете метод лечења гојазности, али и код потхрањености, повишеног притиска, шећерне болести, повишених масноћа у крви, поремећаја рада бубрега, јетре, анемија и тако даље.

Хронични поремећаји, стања и болести захтевају да се стално, из дана у дан предузимају мере на њиховом лечењу. Много пута је примена правилне исхране, здраве исхране, довољна мера да се неке повишене вредности снизе или нормализују, да се снижене вредности повећају, да се тегобе олакшају, да се оболели део тела растерети.

Када се то деси, то је знак да је болест стављена под контролу. За хроничне болести и стања једном постигнута нормализација или побољшање не значи да је болест излечена. Престанком узимања лекова, враћањем на старе, лоше навике може се очекивати поновна манифестација поремећаја.

Када је правилна исхрана, дијета, лек за неко стање она треба да се спроводи стално. Постигнуту контролу болести треба наставити и продужити. Када контролу болести остваримо правилном исхраном онда то чинимо на најприроднији, најјефтинији и најбезбеднији начин.

Нема оправдања да се прекине са здравом, правилном исхраном.
Зашто би тако нешто прекидали? Како се хранити после?

Сада се на постављено питање може дати и једноставан одговор.
Спровођење дијете се мора контролисати, дијета се може прилагођавати, али дијета се држи стално.
Говоримо о медицинској дијети, оној коју је одредио стручњак за исхрану.

Посетите...

САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ДИЈЕТАЛНУ ИСХРАНУ